Oko četiri miliona gastarbajtera s Balkana ostaje bez posla?

Biće pogođeni pre svega neformalni sektor, odnosno oni građani koji nisu zvanično zaposleni i rade u sektoru sive ekonomije, koji ne može uživati privilegije mera koje države obezbeđuju, ali i oblasti koje su najpogođenije, poput turizma...

U ovom trenutku prvo što treba da uredimo je radno zakonodavstvo da ljudi ne bi ubrzano gubili radna mesta i visinu primanja, poručio je Armas.

Od 3,7 do četiri miliona ljudi koji rade u Evropi a dolaze sa Zapadnog Balkana, verovatno će izgubiti posao, ocenio je juče Armas.

Zato su nastavak strukturnih reformi na Zapadnom Balkanu i Srbiji, digitalizacija poslovanja preduzeća, ulaganje u „zelenu energiju”, i kreiranje novih radnih mesta, načini kako da se povrate izgubljena radna mesta, ali i očuvaju postojeći poslovi, poručila je direktorka EBRD-a za Zapadni Balkan Žužana Hargitai.

Na onlajn panelu „Predstavljanje regionalnih ekonomskih perspektiva EBRD-a za maj 2020” i okruglom stolu s MMF-om i Svetskom bankom na temu „Povratak poslu kao i obično – Ekonomije Zapadnog Balkana nakon pandemije koronavirusa”, istaknuto je da države ZB-a moraju snažno da odgovore na krizu izazvanu pandemijom.

Žužana Hargitai kaže da se nada da pandemija virusa Kovid-19 neće voditi ka „nacionalizaciji” regionalnih politika, već da se mora raditi na saradnju u regionu.

Države u regionu znaju kako izgleda regionalna saradnja i nadamo se da će nastaviti u tom smeru da bi dodatno osnažile regionalno povezivanje, rekla je Žužana Hargitai.

Digitalizacija je put na kojem treba nastaviti, digitalizacija javnih sistema, finansijskog upravljanja, privrede..., i ne smemo zaboraviti na „zelenu agendu”, kakve sve mogućnosti može otvoriti i nova radna mesta, navela je Žužana Hargitai.

U tom smislu, važno je, po njenoj oceni, nastaviti projekte koji se tiču prečišćavanja vode, održive energije...

Fokus regiona mora biti i dalje ka međusobnoj trgovini, a to je, po njenoj oceni, glavni adut za oporavak ekonomija.

Bitno je da infrastrukturni projekti nisu zaustavljeni. Bitno je javno-privatno partnerstvo i kofinansiranje, kao i finansiranje manjih opština, ukazala je ona, uz podsećanje na to da EBRD finansijski podržava brojne projekte u regionu.

Važno je ulagati, kazala je, u digitalizaciju javnih uprava, nastaviti strukturne reforme i povećati ulaganje u „zelenu energiju” da bi se povećao nivo zapošljavanja građana na ZB-u.

Skrenula je pažnju na to da će lokalne samouprave zbog posledica pandemije imati sporiji razvoj zbog manjeg priliva u lokalne budžete po osnovu poreza.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) predviđa da će privrede u regionima u kojima je ona aktivna zabeležiti u proseku pad od 3,5 posto 2020. zbog ekonomskog uticaja pandemije Kovid-19, i da će naredne godine imati rast od 4,1 odsto.

Z. Delić