Kasacioni sud “oslobodio” silovatelja devojčice iz Banatske Subotice
Vrhovni kasacioni sud utvrdio je da je pravosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu povređen zakon u korist okrivljenog D. Č. (24), romske nacionalnosti, koji je, pod obrazloženjem pravne zablude, tom presudom oslobođen optužbi za obljubu devojčice 2017. godine, koja je u to vreme imala 13 godina.
Oslobađajućoj presudi iz septembra prošle godine, koju je potpisao sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić, i pravnička i laička javnost je zamerala obrazloženje, u kojem je bilo navedeno da su i optuženi i devojčica pripadnici romske nacionalne manjine, u kojoj su polni odnosi s decom prihvatljivi.
Spornom presudom Apelacionog suda u Beogradu tada je preinačena prvostepena presuda Višeg suda u Pančevu, kojom je D. Č. iz Banatske Subotice prvobitno bio osuđen na pet godina zatvora.
VKS je stao na stanovište da „činjenica da je određeno dete pripadnik zajednice u kojoj su po običaju polni odnosi s detetom prihvatljivi ne može suspendovati pravo u odnosu na običaje”.
Tom presudom VKS-a usvojen je vanredni pravni lek – zahtev republičkog javnog tužioca za zaštitu zakonitosti, ali, iako je utvrđena povreda zakona, prema domaćim propisima, nije dozvoljeno ponavljanje postupka na štetu okrivljenog, što znači da oslobađajuća pravosnažna presuda ostaje na snazi.
Vrhovni kasacioni sud u presudi, koja je u celosti objavljena na sajtu tog suda, navodi, međutim, da obljuba nad detetom ne predstavlja samo povredu prava već istovremeno i povredu moralnog poretka, zbog čega i prema domaćem zakonodavstvu i prema međunarodnim standardima, maloletna lica uživaju posebnu zaštitu u pogledu polnih odnosa, naročito deca koja nisu dostigla dovoljan stepen fizičke i psihičke zrelosti.
„Takva zaštita se odnosi na svu decu, pa činjenica da je određeno dete pripadnik zajednice u kojoj su po običaju polni odnosi s detetom prihvatljivi, ne može suspendovati pravo u odnosu na običaje”, navodi se u odluci VKS-a.
Najviši sud je, između ostalog, ukazao i na to da je D. Č. znao da devojčica još nema ni 14 godina, da je on znatno stariji i da je u vreme izvršenja krivičnog dela imao 21 godinu i devet meseci.
Za razliku od Apelacionog suda, VKS je mišljenja da je njegova emocionalna i socijalna zrelost bila u skladu s njegovim godinama (kako je to tokom postupka utvrđeno iz nalaza i mišljenja veštaka-neuropsihijatra) pa podseća na to da on ima treći stepen srednjeg obrazovanja, za razliku od mnogih pripadnika njegove etničke zajednice.
VKS navodi i da je okrivljeni živeo u inostranstvu i koristi kompjuter, odnosno društvene mreže, preko kojih je i došao u kontakt s devojčicom.
Između ostalih, te okolnosti, nasuprot zaključku Apelacionog suda u Beogradu, ukazuju na to „da je okrivljeni bio dužan i mogao je da zna da je njegovo delo zabranjeno”, pa ne može biti reči o neotklonjivoj pravnoj zabludi, navodi VKS.
D. Č. i devojčica upoznali su se preko društvene mreže (Fejsbuk) i više puta su imali polne odnose, od jula do 24. avgusta 2017. godine, kada je prilikom pregleda u Opštoj bolnici u Vršcu utvrđena njena trudnoća. Bolnica je po službenoj dužnosti prijavila taj slučaj pa je D. Č. optužen za krivično delo.
Odlukom VKS-a, usvojen je vanredni pravni lek – zahtev republičkog javnog tužioca za zaštitu zakonitosti, i utvrđena povreda odredbi Zakonika o krivičom postupku u vezi s odredbom Krivičnog zakonika, ali pravosnažna presuda ostaje na snazi.
Takvi slučajevi, kada je utvrđeno da je pravosnažnim presudama povređen zakon, dešavali su se i ranije, kao u slučaju oslobađanja Luke Bojovića i Stanka Subotića. VKS je u oba slučaja utvrdio povrede zakona, ali su presude ostale na snazi jer se ne može ponoviti postupak kada je presuda u korist okrivljenog.
