Mihajlović: Završetak rekonstrukcije deonice Vrbas-Kula u novembru
VRBAS/KULA: Rekonstrukcija deonice puta Vrbas-Kula trebalo bi da bude završena u novembru ove godine, a vrednost investicije je blizu pet miliona evra, najavili su danas ministarka saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i direktor Puteva Srbije Zoran Drobnjak.
Novac je izdvojen iz kredita Evropske banke, a investitor su Putevi Srbije.Gradilište kod Kule I Vrbasa nalazi se na granici dva okruga i ovaj deo Srbije, rekla je Mihajlovićeva, veoma je značajan i zbog brze saobraćajnice ka Mađarskoj i Rumuniji, koja će pomoći brži razvoj privrede.
"Brza saobraćajnica treba da bude isprojektovana do sledeće godine, iznos i vrednost nove saobraćajnice do Kikinde, odnosno ka graničnim prelazima ka Mađarskoj i Rumuniji, takođe je ozbiljan finansijski iznos za našu državu. Procena je oko 800-850 miliona evra, to je gotovo kao ceo Koridor 10, nešto malo manje", rekla je ministarka.
Ona je najavila da će raditi na tome da obezbede sredstva za brzu saobraćajnicu kako bi naredne godine, verovatno na jesen mogli da počnu radovi.Drobnjak je kazao da će deonica Vrbas-Kula, kad bude završena, trajati sigurno preko 20 godina.
"Do kraja maja završavamo deonicu od Vrbasa do Feketića, to je oko devet i po kilometara, vrednost posla je 3,2 miliona evra", rekao je Drobnjak i podsetio da se trenutno u Srbiji radi 185 kilometara auto-puteva i 450 kilometara rehabilitacije puteva, na magistralnim i auto-putevima.
Kako je naveo, vrednost tih radova je oko dve milijarde evra, a reč je 450 kilometara magistralnih puteva prvog reda.Mihajlovićeva je ocenila da je zbog stabilnog budžeta poslednjih nekoliko godina moglo da se obezbedi milijardu dinara na održavanje puteva, te da će tako nastaviti da rade.
Govoreći o tzv.zelenim koridorima, Mihajlovićeva je navela da je Vlada Srbije prošle nedelje usvojila Odluku i krenula u implementaciju zelenih koridora, što će značiti poseban sistem i režim na graničnim prelazima, koji bi trebalo da omogući da se carinjenje i sve drugo uradi na najbrži mogući način.
"Mi smo to u vreme epidemije isprobali sa međunarodnim transportom, mislimo da to može da se nastavi. Čekanje na granicama, ljudi možda ne znaju, puno košta i čekanje odnosi vreme i novac", rekla je Mihajlovićeva.Procene Svetske banke su, kako je navela, da zemlje zapadnog Balkana godišnje na čekanje na granicama potroše 27 miliona časova.
"To zemlje zapadnog Balkana košta 300 miliona evra, to je pola brze saobraćajnice, koju mi treba da radimo", kazala je Mihajlovićeva.Najavila je da očekuju implementaciju zelenih koridora ka Makedoniji i Bosni i Hercegovini, a pokrenuto je, kaže, i pitanje zelenih koridora sa zemljama EU.
"Za mesec, dva očekujemo određene rezultate po ovom pitanju", kazala je ministarka i najavila da će u narednom periodu obilaziti sva gradilišta na putnoj infrastrukturi, te da ne sme biti dozvoljeno da bilo gde radovi stanu.
