Kisić: Virus i dalje prisutan, socijalna distanca najbolja

Na konferenciji u Palati Srbija, Kisić je iznela podatak prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da je dužina kontakta između dve osobe da bi se virus preneo 15 minuta i dodala da je dužina kontakta u pojedinim slučajevima bila i manja.

Navodi da je teže “u prolazu” nekom da nam prenese virus, ali zato ako baš moramo da budemo u zatvorenom prostoru moramo uvek u svesti imati da je socijalna distanca najbolja prevencija.

“Postoje mogućnosti da se vratimo životu, a da bude bezbedno, zbog toga opšte mere prevencije i dalje ostanju, čak i one, najbanalnije kao što su pranje ruku”, rekla je Kisić.

Epidemiolog Predrag Kon naročito je insistirao na ponašanju radnika u javnom prevozu, dodajući da je upravo to mesto gde se virus može širiti.

Darija Kisić Tepavčević ukazala je da će najverovatnije i u Srbiji, pošto se u svim zemljama razmišlja o tome, da se omogući testiranje na zahtev građana.

Kisić Tepavčević je, na konferenciji za štampu, upitana kako će se postupati kada se počnu otvarati granice i ljudi iz Srbije sa radnim dozvolama u EU krenu da se vraćaju, te nekima bude potrebno testiranje kao dokaz da su negativni, rekla da se o tome još uvek raspravlja i da ne samo kod nas, već ni na nivou sveta ne postoji konsenzus o tome šta će biti potrebno za prelaz granice.

„Počele su pojedinačne zemlje da razmatraju donošenje određenih pravila. I mi ćemo ići u tom smeru. Još uvek diskutujemo na tu temu i par opcija dolazi u obzir“, rekla je ona.

Kisić Tepavčević je kazala da će se vršiti provera statusa kada je u pitanju virus kod svih koji ulaze u zemlju.

Za sada ne zna da li će to biti preko potvrde iz zemlje odakle dolaze, ili testiranjem kod nas.

Rekla je da do sada nije bila mogućnost testianja bez indikacija, ali s obzirom da se u svim zemljama razmišlja o tome i mi ćemo to uvesti.

“Virus je još u cirkulaciji, a gradski saobraćaj je jedno rizično mesto za prenos. Sve mere zaštite su tu naglašenije, zbog toga insistiram da zaposleni koji će se prevoziti da ih poštuju”, rekao je Kon i dodao da su maske i rukavice obavezne.

Kako virus bude slabio, navodi on, polako će se prevoz otvarati i za učenike, a tek na kraju za starije od 65 godina i hronične bolesnike.

Darija Kisić-Tepavčević istakla je danas da, kada je u pitanju zdravlje, ne sme i ne može biti kompromisa, i naglasila da će nakon ukidanja vanrednog stanja biti nastavljen aktivan epidemiološki nadžor.

Kisić-Tepavčević je, na konferenciji za štampu, upitana da li je struka u Kriznom štabu bila jednoglasna oko ukidanja vranrednog stanja, ili je ovo kompromis napravljen sa političarima, naglasila da su odluke struke bile uvek jednoglasne i uniformne, što je uvek isticano.

Epidemiolog Predrag Kon kazao je da je pitanje postavljeno verovatno što je pred prvomajske praznike rekao da je bilo kompromisa u okviru struke, ali to podrazumeva da su bili jednoglasni na kraju.

“Ovde to nije bilo potrebno, jer se jasno vidi opadanje aktivnosti virusa. Pitanje je bilo kada je pogodni trenutak za ukidanje vanrednog stanja, da li u toku 9-te ili 10-te nedelje. Odavno se znalo da će tada da se ukida vanredno stanje“, rekao je on.

Kon je istakao da je još tada upozoravano da je moguće ukinuti vanredno stanje, ali da je neophodno zadržati proglašenu epidemiju kako bi se dalje mere sprovodile.

Vanredno stanje, prema njegovim rečima, je samo omogućilo korišćenje vojske i policije, što je bilo korisno i povećalo efikasnost.

“Nikakve dileme nismo imali da treba ukidati vanredno stanje. Nama i nije cilj da ga održavamo, već da se što pre vratimo u redovni život“, kazao je Kon.

Kisić-Tepavčević je rekla da se diskusija u Kriznom štabu odnosila na dužinu policijskog časa u tom trenutku, i da su epidemiolozi bili jednoglasni, i da su oni ti koji su bili najrigidniji.

Kazala je da je činjenica da je sada značajno oslabila aktivnost virusa u odnosu na ono kada je ušao u stanovništvo.

Podvukla je da, i kada se ukine vanredna situacija, nephodan je aktivan epidemiološki nadžor.

“Očekujemo dalji pad učestalost oboljevanja i smrtnosti ka jednocifrenim brojevima“, dodala je ona.