Korisnici „Bisera” su posebno osetljiva grupa

Predsednica Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama (MNRO) „Biser“ iz Srbobrana Slavka Popić kaže da su se svi zaposleni koji su iz Srbobrana uključili u volontiranje pri kriznom štabu tokom primene vanrednih mera protiv epidemije. Oni su učestvovali u snabdevanju starijih sugrađana, ali i svih kojima je bila neophodna pomoć, kao što su rizične grupe i ljudi koji su bili u izolaciji. Radnica „Bisera” šila je maske i poklanjala sugrađanima.

-Volonteri su radili u sva tri naseljena mesta, u Turiji, Nadalju i Srbobranu, a tri defektologa, koji nisu mogli da putuju u Srbobran, pomagali su u svojim mestima - kaže Popić. - Sa roditeljima i korisnicima smo u stalnom kontaktu, jer ne radimo pošto je to osetljiva populacija i naši korisnici moraju da budu kod kuće, gde im je loše. Uspeli smo na neki način da komunikacijom i objašnjenjem zašto je to sad tako da im pomognemo, kao i roditeljima, da preguraju sve ovo.

Slavka Popić kaže da se defektolozi i psiholozi čuju telefonom sa korisnicima dva puta nedeljno, pričaju, a i korisnici koji mogu da razgovaraju međusobno se čuju i u kontaktu su.

-Uvek smo im dostupni kada su tužni, rasplaču se ili samo imaju potrebu da nas čuju. Sada funkcionišemo na minimumu, kako moramo. Kada je reč o ličnim pratiocima, oni su zavisno od stepena podrške deci, uključeni sa roditeljima na onlajn nastavu, te im sada pomažu i u učenju, ukoliko roditelji procene da je potrebno- kaže Slavka Popić. –Imamo jednog dečaka koji dolazi u Dnevni boravak i završava osnovnu školu, s njim smo takođe na vezi, pošto polaže malu maturu, a naš defektolog pomaže roditeljima.

Na pitanje da li su korisnicima zadate posebne aktivnosti kod kuće, kako bi im vreme brže prošlo, Popić kaže da to opet zavisi od mogućnosti i sposobnosti samih korisnika.

- Deca koja mogu da urade, dobijaju zadatke za koje znamo da im roditelji mogu pomoći, ali imamo i dosta roditelja koji nisu funkcionalni, te sa tom decom ne radimo, ali smo na vezi telefonom. Dok oni koji su završili i srednju školu i koji su uključeni i u javne radove, oni su uključeni u volonterski centar i to im je svakodnevna aktivnost- kaže Popić. - Ko može da radi radioničarski deo, kao što su ručni radovi, oni imaju svoje zadatke i onda se čujemo, šaljemo fotografije jedni drugima i tako dajemo podršku.

Predsednica Udruženja napominje da je plastenička proizvodnja, u kojoj su radile osobe sa invaliditetom koje su funkcionalne, sada dobro došla i da je dostava namirnica funkcionisala i pre onlajn pijace.

- Sve vreme smo snabdevali po kućama sugrađane svežim povrćem iz plastenika i na taj način takođe pomogli i pre organizovanja onlajn pijace, a to radimo i sada- ističe Popić.

-Ne smemo da rizikujemo s obzirom na to da smo ustanova socijalne zaštite i da bi radili u ovoj situaciji bukvalno bi nam trebao čovek na čoveka da bi održali distancu i sve propisane mere. Još uvek smo u iščekivanju kako da sve organizujemo, jer su korisnici takve prirode da zahtevaju čoveka na čoveka- kaže predsednica Udruženja „Biser“ iz Srbobrana. –Ukoliko se javi potreba i dobijemo neophodne instrukcije, možda bi mogli početi sa radom polovinom maja, ali još je neizvesno, imamo i korisnike koji imaju problema sa plućima i maksimalno ih štitimo, tako da su trenutno svi kod svojih kuća.

U „Biseru” čekaju da školski dnevni boravci počnu sa radom, da se vidi kako su oni organizovani i funkcionišu, pa bi po tom modelu i „Biser” mogao početi sa radom.

-  Ne znamo kada ćemo početi sa radom i dalje razmišljamo kako da organizujemo dva objekta. Ukoliko se uspostavi međugradski prevoz, to bi nam puno značilo, jer ne možemo da počnemo rad bez defektologa, a njih tri putuju, reč je o mladim ženama i ne voze kola. Jedna od njih ima i dvoje male dece i moramo sačekati da se koliko-toliko uspostavi društveni život, da bismo mogli da funkcionišemo – kaže Slavka Popić.

Maša Stakić