Otkud koze kod Kameničkog parka?

Naravno nisu bile same... Čuvao ih je vlasnik koji je pri tom bio rad da porazgovara sa novinarom, ali ne i da se predstavi, jer kako kaže, nije dozvoljeno držati koze u gradu, ali ih on ipak ima, zbog svoje i tuđe dece, kako ističe.

Ivan (naša novinarka je vrlo uporna kada su imena u pitanju...) je ponosan na svoje koze i kaže za naše čitaoce da ima 12 koza i osam jarića, starih svega mesec dana i još uvek sisaju.

- Koze imam od septembra i ranije sam imao pet koza, ali ih je neko ukrao sa vikendice u Sremskoj Kamenici, gde smo trenutno - kaže Ivan. – Dođemo do rampe, sad je zabranjen ulaz za vreme vanrednog stanja i dalje se ne ide.

Ne idu koze, koje poštuju zabranu, ali to se ne može reći za nekoliko „slučajnih“ prolaznika i biciklista koji ipak nisu mogli da izdrže i malo svrate u prirodu. Za nekoliko minuta koliko smo stajali, prošlo je šest biciklista, ali koze za njih nisu marile.

- Koze jako vole bršljan, dva sata pasu prepodne i dva sata popodne - kaže Ivan.

I dok smo mi pričali, koze su potvrdile njegove reči i u slast obrstile malo drvo do nas.

- Ne hranim ih koncentratom, jedu prirodnu travu i bršljan. Sir, jogurt i mleko deci koja imaju problema sa disanjem poklanjamo, ali koze gajim za svoje četvoro dece i prijateljici koja ima dvoje, poklanjam proizvode, dok sir ode na tetke i rodbinu, sve za nas potrošimo. Samo šest koza imamo za mužu, one daju po litru mleka, te bude za nas šest litara - tvrdi Ivan. – Imam četiri sina, prijateljica dve ćerke, to je nas osmoro i to brzo ode. Deca će pojesti sir bez problema i puding kad napravimo, ne oseti se razlika da je kozje mleko u pitanju. Lično ne volim kozje mleko, onaj zadnji gutljaj osetiš na nepcu gorčine, ali to je zbog travki i svega što jedu. Inače, mlečna mast kozjeg mleka se ravnomerno razgrađuje, zato je dobra za sportiste, nije kao kod kravljeg mleka da eksplodira energija, puno dobiješ energije u početku, ali posle to opadne, i ode u salo, dok kozje mleko ne stvara salo, već se energija ravnomerno rasporedi i potroši.

Ivan priča da je kozji jogurt jako lep i gust kao med, ali ipak iz predostrožnosti, odbija fotografisanje.

- Razmišljao sam, jer sam čitao članke i video u dokumentarcu na lokalnoj televiziji da se par momaka zalaže za očuvanje Petrovaradinske tvrđave, te imam predlog za njih. Najveći problem im je kažu, osim smeća, brzi rast granja, žbunja i šipražja koja razara zidine naše Tvrđave. Korenje nađe put između zidova, uđe voda, zaledi se zimi, raširi ciglu, to popuca i tako zidine propadaju - priča Ivan. – Nemaju dovoljno ljudi da idu i čiste to, seku i održavaju, a neka mesta su i nedostupna. Jako lepo bi bilo izabrati lepe koze, alpske sa rogovima, pošto imamo već dva jelena na Tvrđavi i koze mogu kao u Švajcarskoj ili Francuskoj gde je česta praksa da koze održavaju parkove, pa mogu i kod nas Petrovaradinsku tvrđavu.

To bi bila jako lepa priča, a uz to i atrakcija, zaključuje Ivan, koga smo ostavili da uživa u lepom danu sa svojim kozama pored Dunava, a njegov predlog bi gradske vlasti mogle da razmotre, ideja kanda uopšte nije za zanemariti.

Maša Stakić