Branislava Podrumac: Pevanjem u beg od realnosti

Jedna od najboljih operskih pevačica svako veče za vreme karantina onlajn peva najlepše arije i njima uveseljava i mlađe i starije generacije, a svoju spavaću sobu je, kako kaže, pretvorila u malu onlajn pozornicu.



“Nedavno je u ovom paketu virtualne umetnosti u doba korone, emitovana i predstava "Male tajne" u kojoj sam igrala ulogu Ankice, bazirane na liku čuvene Soje Jovanović. Komad prati razvoj jedne pozorišne trupe u senci Drugog svetskog rata i završava se songom "Šta je glumac bez pozorišta"? Pretpostavljam da sam na tragu tog pitanja i ja sebi sazidala malu onlajn pozornicu u jednom kutku spavaće sobe, gde ću moći da se umetnički izrazim, u intreakciji sa publikom i kolegama, dok sve ovo ne prođe”, kaža Podrumac.



Jedna je od retkih operskih pevačica koja može da maestralno otpeva tako širok dijapazon žanrova - od opere, mjuzikla, do rok i pop numera, a ono što lično najviše voli, zavisi kako kaže, od trenutnog raspoloženja.



“Možete samo zamisliti u kom rasponu se kreće taj "repertoar"”, kaže Podrumac i dodaje da što se tiče pevanja u pozorištu, jedva čeka da se vrati Hani u "Veseloj udvici" jer je to bila poslednja premijera, a ogroman uložen trud se za sada sveo na svega dva izvođenja.



“A ako pitate koja mi je omiljena uloga, onda moram reći, u ovoj situaciji, da je to ona prva sledeća koja će doći. Ma koja to bila”, ističe pevačica.



Zbog cele situacije sa pandemijom, stopirana su sva izvođenja, ali Podrumac napominje da nažalost, ni pre nije imala kontinuirane operske nastupe koliko bi želela - svega jednu do dve predstave mesečno.



“Tako da se osećam kao da nikako ne mogu da ostvarim kontinuitet neophodan za higijenu glasa i razvoj uloge, nego nekako stalno krećem od početka. To je dosta teško, naročito kad je ostatak kalendara bio ispunjen i drugim vokalim žanrovima. Sada je sve to stalo”, poručuje.



Kako i sama kaže, niko još tačno ne zna kako će izgledati povratak na scenu, a ideja maski koje bi nosili pevači i glumci zvuči joj zanimljivo.



“Neki teatrolozi smatraju da su u antičkom pozorištu sastavni deo kostima činile i maske, koje osim što su predstavljale različite likove/karaktere, unutra sakrivale i neku vrstu "trubice" koja je služila da pojača intenzitet glasa glumca, poput megafona ili primitivnog mikrofona. Sa druge strane, to bi bila i svojevrsna "audicija" jer bi publika izvođače skrivenog lica ocenjivala samo po vokalnim sposobnostima”, kaže Podrumac.



Na pitanje gde je mesto operi u Srbiji i van pandemije, ona kaže: “Svakako ne mislim da joj je mesto na pijaci”.



“Pritom ni na koji način ne želim da omalovažavam pijacu, na koju volim da idem i redovno je posećujem,ali kao domaćica, a ne kao operska pevačica. Mada svi moji dragi piljari i prodavci u kraju znaju čime se bavim, i to su većinom znali i pre nego što sam počela da postavljam ove snimke. To je stvar osnovne kulture, i održavanja dobrih komšijskih odnosa, na šta se mnogo polagalo u kraju u kome sam odrasla. A kada je toga nestalo, nastupila je strahota rata koji je obeležio dobar deo mog detinjstva”, priseća se ona.



Što se tiče edukacije publike, smatra da je to proces i na tome treba raditi kontinuirano i dobro osmišljeno.



“Ne može se samo kupiti diploma za ljubitelja opere i okačiti u zakupljenu ložu”, ističe.



Sve više predstava prikazuje se onlajn, a kako komentariše i ranije je bila dostupna velika količina snimaka, ali to nije zamenilo posete živim izvođenima.



Ona smatra da je onlajn samo još jedan kanal komunikacije sa kojim moramo da se saživimo i odlićan je za savladavanje velikih distanci između publike i izvođača.



“Ali ne mislim da lajkovi i ostali emotikoni mogu na adekvatan način zameniti aplauze u salama”, napominje Podrumac.



Dotičemo se i teme zainteresovanosti za kulturu, gde konstatujemo da je ova pandemija pokazala da je publika zainteresovana sudeći po praćenju onlajn sadržaja, ali da insitucije i dalje ništa ne čine.



“Ne očekujem da će se publika drastično povećati i već je vidljivo da nakon početnog etuzijazma interesovanje za arhivske onlajn sadržaje jenjava. Sa druge strane, možda za publiku nije loše da se navikavaju na to, jer je pitanje da li će umetnici preživeti ovu situaciju, pa da ponovo stanu na scenu. Pritom ne mislim da će ih desetkovati virus, jer duboko verujem da se svi odgovorno pridržavaju mera socijalne distance, već potpuno odsustvo izvora prihoda i mogućnosti da žive od svog rada i talenta. A pomoći nigde na vidiku, sa bilo koje strane”, smatra Podrumac.



S obzirom da su u toku prvomajski praznici koje su ljudi proveli u kućama zbog vanrednog stanja, evocirajući uspomene Podrumac kaže da su joj ovi dani od njene 14 godine značili mogućnost da se na kratko vrati u rodnu Baranju i obiđe roditelje.



“Kako je sada onemogućeno putovanje preko graniice, i neću još izvesno vreme moći da vidim svoju majku, za tim beskrajno žalim. Osim toga, prvomajski praznici su mi uvek vezani i za žal koji osećam prema šteti koju ljudi tih dana nanose neverovatnoj prirodi u Košutnjaku, koji smatram svojom oazom mira i izvorom pozitivne energije.Tamo često idem da "napunim baterije", naročito u ovo vreme kada je kretanje svima nama ograničeno”, kaže i zaključuje da Beograđani nisu dovoljno svesni kakvo blago imaju pred nosom, ali i odgovornosti da se ono očuva i prenese sledećim generacijama.