Đorđević: Država više brani prava radnika nego sindikati
BEOGRAD: Ministar rada Zoran Đorđević izjavio je danas da je uvek na strani radnika i da smatra da država više brani prava radnika od sindikata.
Država je odgovorno i dobro postupila prilikom zaštite radnika i korisnika tokom epidemije koronavirusa, kaže ministar i poručuje da radnici u Srbiji ne treba da osećaju neizvesnost, s obzirom da je Vlada donela paket mera čiji je cilj smanjivanje negativnih efekata epidemije i podrška privredi.
Naveo je i da će Inspekcija rada postupiti po svakoj prijavi kršenja radničkih prava i da će kazne biti rigorozne.
Đorđević je u intervjuu za B 92 rekao da su zdravlje građanja i bezbednost i zdravlje na radu prioriteti, te da se mora imati razumevanja za mere koje su donete na osnovu mišljenja struke jer je to najbolji način zaštite.
"Država kao poslodavac je odgovorno postupila prema radnicima od prvog dana, ali nismo dozvolili da zbog samovolje bahatih pojedinaca naši građani zaposleni u privatnom sektoru ispaštaju. Inspekcija rada svakodnevno obavlja nadzore i ukoliko se bilo gde pojavi kršenje radničkih prava preduzimaju se mere i nema povlašćenih. Apelovali smo na privatnike da ne otpuštaju radnike, našli način da ih motivišemo da to ne rade, ali smo i kažnjavali one koji su suprotno zakonu to činili", kazao je ministar.
Dodao je da država ima resurse da u narednom periodu prati koliko se poštuju mere na radnim mestima i da Inspekcija rada svakodnevno obavlja nadzor u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu po službenoj dužnosti i po zahtevima zaposlenih.
Upitan o radu od kuće i poštovanju prava radnika on je naveo da je rad od kuće propisan zakonom i da su tačno definisani uslovi i način organizacije.
"Inspektor rada ne može da ode u privatan posed i proverava da li zaposleni u svom domu radi više nego što bi trebalo, ali računamo na to da će ukoliko se to dogodi radnik prijaviti Inspekciji rada kršenje njegovih prava, kako bismo mogli da reagujemo. Moramo raditi na svesti građana, oni ne treba da se plaše da prijave poslodavca, jer ćemo ih zaštiti", poručio je Đorđević.
Na pitanje ima li danas stranačkog zapošljavanja, kao i drugih oblika zapošljavanja "preko veze", i može li se to utvrditi i prijaviti on je odgovorio da "ne zna da tako nešto postoji u Srbiji".
"Ako neko ima takva saznanja treba da prijavi Inspekciji za rad, pa će ona utvrditi o čemu se radi i ukoliko ima elemenata za pokretanje postupka i to će i učiniti u okviru svoje nadležnosti. Mislim da radnike treba birati na osnovu onoga što znaju da rade i za šta su kvalifikovani, jer dobar radnik znači uspešno obavljen posao", kazao je ministar.
Naveo je da je on uvek na strani radnika i da smatra da treba da imaju što bolji položaj i plate jer samo zadovoljan radnik može biti motivisan da radi.
Dodao je da ima prostora za unapređenje radnih odnosa, da još treba raditi na bezbednosti i zdravlju na radu, na tome da radnici i poslodavci koriste zaštitnu opremu i da se to ne dovodi u pitanje već da to treba da postane uobičajna praksa bez koje se ne obavlja posao.
Takođe kaže da ima prostora da se uvedu novine u oblasti osiguranja na radnom mestu, te da se nada da ćemo uskoro dobiti zakon o osiguranju u slučaju povrede na radu.
Upitan šta misli o neradnoj nedelji za trgovce kaže da se ta praksa pokazala kao loša u nekim zemljama i da se sada o tome ne razmišlja.
Ocenjujući rad svog ministarstva do sada on je rekao da smatra da je urađeno mnogo dobrih stvari, da je donet niz zakona koji su uticali na poboljšanje kvaliteta života građana, poboljšanja uslova i kvaliteta usluga u sistemu socijalne zaštite…
"Radnike smo zaštitili, proširili njihova prava, omogućili prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, priliku smo dali mladim ljudima, uradili smo mnogo i za osobe sa invaliditetom i borce, ali to nije sve. Ekonomska perspektiva koju naša zemlja ima u budućnosti, planovi koje imamo da ostvarimo do 2025. svakako će pružiti mogućnost da se sve oblasti koje su u nadležnosti ovog ministarstva unaprede", rekao je ministar.
Podaci Ministarstva rada pokazuju i da se od uvođenja vanrednog stanja na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje prijavilo 11.745 lica i da je podneto je 6.832 zahteva za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti.