Kisić Tepavčević: Po pitanju vikenda ostajemo rigidni, jednoglasno za nepopularne mere
BEOGRAD: Struka je jednoglasno za rigidne i nepopularne mere za 1. maj, ali, i ako ih ne bude, apelujem da se za naredne praznike građani ponašaju odgovorno prema sebi i svojoj porodici, rekla je zamenica direktora Instituta „Batut“ Darija Kisić-Tepavčević.
„Preporuka je da se apsolutno strpimo još malo, jer se vidi kraj izlaska iz epidemije i ne treba sada zbog gubitka strpljenja i želje da budemo napolju da pokvarimo sve“, podvukla je ona.
Kisić-Tepavčević je rekla da ne zna kakva će biti odluka vlade.
„Apelujem, ukoliko i ne bude bila takva vrsta preporuke za naredne praznike, da se ponašate odgovorno prema sebi i svojoj porodici. Za sve nas važi da treba da se trudimo i strpimo još malo, kako bi ispratili što je moguće pre iz naše populacije ovaj virus“, zaključila je ona.
Darija Kisić Tepavčević istakla je danas da je odluka o radu vrtića od 11. maja doneta uz procenu da rizik za decu prilikom boravka u takvom kolektivu nije veći nego inače, u porodičnim uslovima, te da će vrtići, kao i do sada, morati da sprovode sve mere predostrožnosti.
“Nijedna mera nije doneta da bilo koji segment naše populacije stavi pod neki veći rizik”, naglasila je Kisić Tepevčević na pres konferenciji.
Ona je navela da su se nadležni prilikom odlučivanja vodili i iskustvima drugih zemalja u prethodnom periodu, koje su uvele mere, kao i saznanjima medicine zasnovane na dokazima da i deca mogu da se inficiraju, ali da nemaju nikakve ili imaju blage oblike kliničkog ispoljavalja.
Kisić je istakla da je u Srbiji kod 100 dece potrđeno prisutstvo virusa, da je većina njih ozdravila, a imala je ili nikakve ili blage simptome, slične prehladi.
U KBC “Dr Dragiša Mišović” nalazi se kaže 49 dece, kod kojih je potvrđeno prisustvio virusa.
Epidemiolog Branislav Tiodorović takođe je istakao da će vrtići voditi računa o merama predostrožnosti, moraće da poštuju sve instrukcije i da imaju dezobarijeru na samom ulasku.
Takođe, preneo je da ima najava da veliki broj roditelja neće dati dete u vrtić odmah, jer će ili u dogovoru sa poslodavcem ili nekako napraviti takav raspored da mogu da budu sa decom.
On je ukazao da ćemo morati decu početi da učimo kako se štiti od virusa, zavisno naravno od uzrasta, što, dodaje, jeste veliki zadatak za negovatelje, vaspitačice u vrtićima.
"Jer, moramo da shvatimo da zivot neće biti kao pre pandemije, moramo se svi pripremati za te uslove”, rekao je Tiodorović.
Od samog početka, povodom svih pitanja o epidemiji Kovida 19, stručno mišljenje je bilo jednoglasno, a to što smo imali podršku državnog vrha nam je i omogućilo da se sve preporuke sprovedu u delo, izjavila je danas zamenica direktora Insituta “Batut” Darija Kisić Tepavčević.
To je, kaže, jedna velika srećna okolnost u kojoj je struka radila.
“To je sve što možemo da kažemo na to pitanje”, rekla je Kisić upitana da prokomentariše izjavu lidera Dveri Boška Obradovića da se struka pokazala kao „režimska" i da radi onako kako nalaže vlast.
U KC Vojvodine je danas skinuto osam pacijenata sa respiratora, rekla je zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević i dodala da i u svim drugim zdravstvenim ustanovama ima izlečenih pacijenata koji su bili na respiratoru zbog kovida.
Taj podatak je značajan i trudićemo se da u narednom periodu imamo tačan podatak za sve ustanove, koliko je ljudi je skinuto sa veštačke ventilacije i spontano diše.
Ona je kazala da je u poslednjih desetak dana promenjena dinamika testiranja u pogledu dva negativna testa, kao dokaza da je pacijent ozdravio i naglasila da su i sada dva neagtivna testa kriterijum za ozdravljenje, ali da je dinamika drugačija kada je reč o otpuštanju iz bolnice.
"Ono što prethhodi prvom testiranju jeste regresija odnosno gubitak svih kliničkih simptoma bolesti ukoliko je bila upala pluća, onda ide testiranje i ako je osoba negativna ide u kućnu izolaciju, a nakon dve nedelje se ponovi drugi test", rekla je Kisić Tepavčević na pitanje da li su u kućnoj izolaciji i kako se leči blizu 4.000 pozitivnih na korona virus koji ne spadaju u hospitalizovane, preminule i izlečene.
Podvukla je da se bez ponavljanja drugog testa ne može označiti da je osoba sigurno zdrava.
"’Ranije su dva negativan testa u bolničkim uslovima, plus još dve nedelje u kućnoj izolaciji, sada je to isto, samo se menja dinamika testova. Pokazalo se da te osobe mogu još izvesno vreme da nose virus i da budu prenosioci infekcije, zato je protokol još dve nedelje kućne izolacije", rekla je Kisić.
U Srbiji, ali i u ostalim delovima sveta, i dalje se više umire od hroničnih bolesti, naročito od malignih bolesti i kardiovaskularnih oboljenja, aiko je utisak u populaciji, inače lažan, da se u našoj zemlji umire samo od Kovida-19, izjavila je danas epidemiolog Darija Kisić Tepavčević.
Na konferenciji u Palati Srbija, Kisić je rekla da će to pokazati i analiza ukupne smrtnosti u ovom vremenskom periodu u odnosu na isti period ranijih godina.
“Ukupna smrtnost u jednom vremenskom periodu i poređenje u odnosnu na smrtnost u istom periodu prethondnih godina biće nam jedan od značajnih pokazatelja i pokazatelj aktivnosti zdravstvenih službi i preventivnih mera između različitih zemalja”, kaže Kisić.
Navod da takva sistematska analiza sa tačnim poređenjem u odnosu na prethodni vremenski period još nije urađena, ali da svi podaci postoje.
“Sada se stiče neki lažan utisak u populaciji da se u našoj zemlji umire samo od Kovida-19 i dalje su vodeći uzroci smrti hronične i nezarazne bolesti, pre svega, kardiovaskularne bolesti i maligna oboljenja. To je već decenijama tako, ne samo u našoj zemlji, već i u većini zemalja sveta”, rekao je Kisić.
Ono što se primećuje, navodi Kisić, jeste da je manja smrtnost koja je uslovljena saobraćajnim nezgodama.
Popuštanje mera kada je u pitanju epidemija korona virusa u Srbiji nije izazvano nikakvim pritiscima, pani ekonomskim, rečeno je danas na konferenciji u Palati Srbija na kojoj je istaknuto da sve zemlje Evrope donose iste ili slične mere kada je reč o toj epidemiji.
Zamenica direktora Instituta "Dr Milan Jovanović Batut" Darija Kisić Tepavčević je rekala da sve zemlje Evrope donose iste ili slične mere kada je u pitanju epidemija novog korona virusa.
“To je isključivo stručno mišljenje, naravno da je koncept mnogo širi nego zdravstvo i da se mora sagledati u širem akspektu, ali mi smo ti koji isključivo donose preporuke na osnovu stručnog mišljenja i medicine zasnovane na dokazima”, rekla je Kisić.
Epidemiolog Branislav Tiodorović je rekao da su pojedine mere popuštene, ali da uvek postoji oprez koji je opravdan.
“Lako se može desiti da se, kada budemo procenjivali epidemiološku situaciju u narednim danima i uočimo da je došlo do nečega što nije dobro, vratimo ponovo na staro. Ovo je prozivod onoga što se i kod nas i u drugim zemljama, pre svega u Evropi, sprovodi i nije izazvano nikakvim pritiscima”, rekao je Tiodorović.
Imunolog Srđa Janković iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj je rekao da se i u Švedskoj sprovode preventivne mere, samo malo drugačije u skladu sa specifičnostima strukture stanovništva, navika, geoografskoj položaja…
“Ne samo da ne prelazimo preko noći sa modela na model nego to nisu dva suprotna modela. Ove mere su samo postepeni izlazak, nadamo se, iz ove faze suzbijanja epidemijskog talasa koji će omogućiti da se život postepeno vraća u tokove, možda ne u idealno normalne, a da ne otvorimo novu pandorinu kutiju rizika”, rekao je Janković.
Zaraženi koji nemaju nikakve simptome kovida10, tzv. asimtpomatski slučajevi, i te kako mogu da prenose virus, izjavila je danas zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević.
"Asimptomatski slučajevi mogu da šire zarazu jednako kao i oni sa najtežom kliničkom slikom. U početku je bilo nekih teorija da asimtomatski nisu dalji prenosioci, ali se pokazalo u praksi da to nije tako".
Kisić Tepavčević kaže da asimptomatski slučajevi prenose virus iz neznanja, pošto se kreću, jer se osećaju dobro.
Kaže da kovid19 nije prva bolest koja se može i tako ispoljavati i da u prošlosti ima takvih slučajeva, na primer, kod velikih boginja kada je nulti pacijent bila osoba sa blagim oblikom kliničkog ispoljavanja.
"Tako da svako od nas može da bude takav (asimptomatski) prenosilac i zato je najefikasnija mera prevencija. Zato i kada bude pronađena vakcina treba da se ponašamo kao da smo svi potencijalni prenosioci virusa na svoje najbliže", poručila je ona.