UN: Nema povratka na staro, hitan socioekonomski odgovor na COVID-19

UN smatraju i da treba proširiti međunarodnu podršku kako bi se ljudima u svim delovima sveta obezbedio pristup osnovnim uslugama i socijalnoj zaštiti.



Urgentna zdravstvena kriza koju je doneo COVID-19 dovela je do istorijske recesije sa rekordnim brojem ugroženih i nezaposlenih, što je izazvalo nezabeleženu ljudsku krizu koja najviše pogađa najsiromašnije, a posebno žene i decu, saopštile su UN.



U novom okviru koji je sinoć predstavljen kao mapa puta za podršku državama u socijalnom i ekonomskom oporavku, Ujedinjene nacije pozivaju na veliko proširenje međunarodne podrške i preuzimanje obaveze da se ljudima u svim delovima sveta obezbedi pristup osnovnim uslugama i socijalnoj zaštiti.



Vlade moraju da rade na izgradnji nove privrede i otvaranju radnih mesta.



UN kroz okvir za neodložan socioekonomski odgovor na COVID-19, koji čine zajednička odgovornost, globalna solidarnost i urgentne mere za ugrožene, poziva na očuvanje radnih mesta, preduzeća i izvora egzistencije da bi društva i privrede što pre i sigurnije krenuli putem oporavka, održivosti, rodne ravnopravnosti i smanjenja emisije ugljen-dioksida i gradili "novu normalu", bolju od stare.



"Ovo nije samo zdravstvena, već i ljudska, radna, humanitarna i razvojna kriza. I ne pogađa samo najugroženije. Ova pandemija pokazuje da smo svi u riziku, jer naša snaga zavisi od najslabijeg zdravstvenog sistema. Do sada nezabeležen obim pandemije zahteva da i odgovor bude jači nego ikada", izjavio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš, koji je u martu predstavio svoj izveštaj o socioekonomskim efektima COVID-19 "Zajednička odgovornost, globalna solidarnost".



Kako kaže, sve što radimo za vreme i nakon ove krize mora da bude usmereno ka izgradnji ravnopravnijih, inkluzivnijih i održivijih privreda i društava otpornijih na pandemije, promene klime i brojne druge globalne izazove koji su pred nama.



Novim okvirom je utvrđeno kako će tela u sastavu Ujedinjenih nacija ostvarivati tu viziju na terenu.



Odluke koje budu donete u narednih nekoliko meseci biće od presudnog značaja za napredak u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja koji predstavljaju okvir UN za oporavak od socijalnih i ekonomskih potresa.



Podsećajući da je za vreme epidemije ebole 2014. godine više ljudi umrlo zbog prekida u pružanju socijalnih usluga i ekonomskog pada nego od samog virusa, okvir je usredsređen na potrebe i prava onih koje pandemija najviše pogađa - najugroženijih država, grupa i onih koji su u riziku da budu zanemareni.



Na osnovu naučenog iz svetske ekonomske i finansijske krize 2008-2009. godine, okvir ukazuje da su države koje imaju jake sisteme socijalne zaštite i osnovne usluge pretrpele najmanju štetu i najbrže se oporavile.



Da bi se sprečilo da milijarde ljudi zapadnu u siromaštvo, vlade u celom svetu treba što pre da prilagode, prošire i povećaju mere zaštite, kao što su novčani transferi, pomoć za hranu, programi socijalnog osiguranja i davanja za decu, kako bi pružile podršku porodicama.



Da bi efekti COVID-19 bili što manji, UN pozivaju na što veću podršku radi prevazilaženja predstojećih izazova, uključujući neodložno reagovanje sistema socijalne zaštite u skladu sa različitim efektima pandemije na ugrožene grupe, decu, žene, muškarce, kao i one koji rade u neformalnom sektoru.



To je posebno hitno s obzirom da četiri milijarde ljudi odnosno više od pola svetskog stanovništva, uključujući dve trećine dece, nema nikakvu socijalnu zaštitu ili je postojeća zaštita neadekvatna, navedeno je u saopštenju.



U svom reagovanju, UN će se usredsrediti na pet ključnih koloseka u čijem su fokusu zajednice:



Očuvanje postojećih zdravstvenih usluga i jačanje kapaciteta zdravstvenih sistema da reaguju na COVID-19, pomoć ljudima u teškoj situaciji kroz socijalnu zaštitu i osnovne usluge, očuvanje radnih mesta, podrška malim i srednjim preduzećima i radnicima u neformalnom sektoru kroz programe ekonomskog oporavka, usmeravanje fiskalnih i finansijskih podsticaja koji će nužno biti povećani da bi mere makroekonomske politike koristile najugroženijima i jačanje multilateralnih i regionalnih mera, kao i pospešivanje socijalne kohezije i ulaganje u razvoj otpornosti i sistema za reagovanje na nivou lokalnih zajednica.



Timovi UN koji rade u 162 države i teritorije će u sledećih 12 do 18 meseci realizovati ovaj plan oporavka, pod vođstvom stalnih koordinatora UN i uz podršku globalne i regionalne mreže eksperata.



Značajan deo postojećeg portfolija programa održivog razvoja, vrednog 17,8 milijardi američkih dolara, čiji su nosioci sva tela u sastavu UN, biće preraspodeljen u skladu sa potrebama reagovanja na COVID-19.



S obzirom na obim i domet socioekonomskih efekata pandemije, biće potrebna i dodatna sredstva, a kao podršku generalni sekretar je osnovao Fond Ujedinjenih nacija za reagovanje na pandemiju COVID-19 i oporavak od nje, međuagencijski finansijski mehanizam UN za podršku državama sa niskim i srednjim dohotkom da prevaziđu zdravstvenu i razvojnu krizu izazvanu pandemijom COVID-19 i pomognu ljudima najugroženijim usled ekonomskih teškoća i socijalnih poremećaja.



Projektovane finansijske potrebe Fonda u prvih devet meseci iznose milijardu dolara, a ponovna procena će biti naknadno izvršena.



Generalni sekretar je pozvao i na multilateralni dogovor da se izdvoje sredstva u iznosu od najmanje 10 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) da bi odgovor na krizu bio delotvorniji nego ikada ranije.