Istorija – levi bekovi (3): Paolo Maldini, džentlmen u kopačkama

Međutim, kada su treneri posegli za nekim drugim rešenjima, broj 3 označavao je poziciju fudbalera koji je delovao pored leva aut linije, iako na svetskim prvenstvima nije bilo tako. Legendarni golman brazilske reprezentacije Gilmar, voleo je da brani u dresu s “trojkom” na leđima, cenatrhalf „karioka“ Mauro je takođe nosio isti broj, kao i libero „zlatne generacije“mađarske reprezentacije Đula Lorant. S isom “numerom” nastupao je i Baskijac u dresu francuske reprezentacije Vinsent Lizarazu, koji zbog počitičkih ubeđenja, nije želeo da igra s „pola sveta“. Spisak bismo dopunili i štoperom poljske reprezentacije Vladislavom Žmudom, koji je nastupio čak na četiri mundijala, kao i Brazilcom Lusijom, ali je on igraio na mesto centarhalfa.

U osnovi, ipak, broj 3 bio je rezervisan za leve bekove, a nosili su ga mnogi legendarni fudbaleri. Prvi velikan koji je na mundijalima u dresu s brojem tri osvojio „boginju“ bio je  Brazilac Nilton Santos, a potom su mnogi sjajni fudbaleri igrali uz levu aut liniju. Stariji ljubitelji fudbala sigurno se sećaju Đakinta Faketija, legendarnog beka Italije, koji je 1968 .godine nastupio u finalu Kupa Nacija, u ponovljenom meču s Jugoslavijom (2:0). Nekako su se na levom beku najbolje snalazili Nemci, Brazilci i Italijani, valjda zbog temperamenta, ali i taktike, jer su levi bekovi u igri imali nešto više slobode nego njihovi partneri na desnoj strani.

Po mnogim ocenama, najbolji levi bek svih vremena bio je Italijan Paolo Maldini,  fudbaler Milana, čiji dres je povučen. Paolo je igrao sjajno, imao je dugačak korak, sjajni pregled igre, a u odbrani, kao i svi Italijani, igrao je taktički vrlo zrelo. Interesantno je da je bio dešnjak, ali se sjajno uklopio na levoj strani i bio je pravi dženlmen u kopačkama. U  riznici ima bezbroj trofeja: osvojio je čak pet trofeja u Kupu šampiona, osam puta jbio prvak Italije, bio je finalista Mundijala, a osvojio je i treće mesto s „azurima“ na Svetskom prvenstvu 1990. godine. Četiri godine kasnije proglašen je za najboljeg fudbalera sveta.

Odmah uz rame Maldiniju je bek nemačke reprezentacije Paul Brajtner, fudbaler koji je jedno vreme, iako je igrao na poziciji levog beka, kreirao igru „pancera“. Imao je sjajan šut i u dresu reprezentacije je, na 48 mečeva, postigao 10 golova. Jedan je od najzaslužnijih, uz Bekenbauera, Majera i Milera, što su Nemci 1974. godine osvojili titulu svetskog prvaka. Slavu je  stekao u minhenskom Bajernu, ali tri godine i to s velikim uspehom, igrao je u Realu (1974 -77), a potom se vratio u Nemačku.

Naravno bez Brazilaca se ne može, treće mesto na listi večitih pripada Robertu Karlosu, koji je imao top u nogama“, nastupio je čak na tri svetska prvenstva i osvojio jednu titulu. Karijeru je počeo u Palmeirasu, a posle epizode u Interu, čak 11 godina nosio je dres giganta iz Madida. Igračke dane Karlos je završiio u ruskom Anžiju.

Među najboljim  levim bekovima sveta su još dvojica Italijanima, već pomenuti Faketi i Antonio Kabrini, koji je dugo bio zvezda Juventusa. Tu su i Nemac Andreas Breme i Englez Ešli Kol, a među deset najboljih su i Patrik Evra, pa Lizarazu i Španac Đordi Alba.

Što se naše reprezentacije tiče, imali smo odlične fudbalere koji su igrali na poziciji levog beka. Počelo je 1954. godine u Švajcarskoj i s  Tomislavom Crnkovićem, potom je ovaj broj preuzeo fudbaler Partizana Fahrudin Jusufi, veoma uspešan bio je i odbrambeni igrač OFK Beograda Dragoslav Stepanović, a  na Mundijalu u Nemačkoj levog beka igrao je Džemal Hadžiabdić. Kasnije je pored leve aut linije s uspehom igrao Siniša Mihajlović, mada je više voleo da igra u veznom redu i u centralnom delu odbrane , ali on nije nosio “trojku”. Ni sada nemamo većih problema s levim bekom, tu je Aleksandar Kolarov, ali on radije nosi broj 11 na leđima.

G. Kovač