Gojković: Virus živi s nama, moramo naučiti da mi živimo s njim

To je trenutno problem i epidemiološke ekipe su u Negotinu i istražuju odakle tako veliki broj zaraženih na kovid19, kazao je Gojković na konferenciji za medije.

On je dodao da će uskoro imati tačne podatke u vezi sa zarazom u Negotinu.

"Iza nas je možda najteža noć od početka kriznog perioda, pošto je samo tokom noći sedam građana izgubilo život", rekao je Gojković dodajući da tokom dana nije bilo smrtnih slučajva.

Ističe da smo, ipak, u poslednjih 24 sata uspeli da testiramo po prvi put više od 5.000 ljudi.

"Jasno se pokazuje koliko je udeo svih zdravstvenih institucija i državnih struktura doprineo tome da ubedljivo najviše testiramo od svih u regionu. To je naša nedvosmislena politika da nećemo ništa da krijemo. Želimo da što više građana testiramo i zato i otvaramo dodatne kapacitete".

Gojković ističe da će se na tome i dalje insistirati, kao i da imamo veoma dobru sitauciju u Novom Sadu, da se u Beogradu stabilizovala sitaucija, ali da je i dalje daleko od idealne, kao i da imamo pod kontrolom situaciju u Nišu.

"Iako moramo još više da radimo u Nišu i da testiramo, kao i da imamo još veću odogovnost građana na jugu Srbije", dodao je Gojković.

Srbija ima dva preminula od kovida 19 na 100.000 stanovnika, što je, na primer, 10 puta niža smrtnost nego u Švajcarskoj, izjavio je Gojković.

"Cilj je da imamo što manje građana koji će tragično završiti od posledica obolevanja. Mi danas imamo rezultate koji su u tom segmentu među najubedljivijima, ne samo u Evropi nego i šire", rekao je Gojković odgovarajući na pitanje novinara da prokomentariše to što je Srbija danas poslala pomoć u zaštitnoj opremi Italiji i kako onda vidi kampanju koju vode pojedini mediji da naši lekari nemaju zaštitu opremu.

Gojković kaže da - ako se poredimo po broju umrlih na 100.000 stanovnika sa sličnim zemljama EU - onda se vidi da smo 10 puta bolji od Švajcarske, koja ima 1.000 odsto veću smrtnost, zatim da je u Belgiji 30 puta veća smrtnost, što je 3.000 odsto više.

"Takođe, u Španiji je 156 puta veća smtrtnost nego u Srbiji, a ta zemlja ima sedam puta više stanovnika nego mi u Srbiji. Italija, koja ima osam ili devet puta više stanovnika, ima 177 puta veću smrtnost nego Srbija".

Gojković ističe da je to rezultat politike države Srbije i zasluga zdravstva i njenih radnika, kao i građana Srbije.

"To ne može niko da ospori, mogu samo pojedinci da opovrgavaju, ali ne znam na koji način", kazao je Gojković

Naglasio je da je država Srbija od početka krize i njeno rukovodstvo uspelo da uradi sve što je neophodno za zdravstveni sistem i zdravstvene radnike i obezbedi opremu i da to upravo pokazuju rezultati.

"Može svako da piše šta želi i ima komentar koji želi, ali rezultati su jasni", rekao je on.

Dodaje da su Srbi human narod i da imamo dovoljno svega i da zato možemo da pomognemo prijateljima koi su nama pomgali.

Gojković podseća da je Italija veliki prijatelj države Srbije, koji nam je prvi pomogao kada smo imali poplave 2014. godine.

"Prijateljstva treba ceniti, ne znam se kada će neko nekom u životu zatrebati", dodao je Gojković.

Pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković izjavio je danas da će, budući da je sednica Skupštine Srbije najavljena za utorak, svi poslanici morati da se pridržavaju protivepidemioloških mera.

“Postoje protivepidemiološke mere vezane za zasedanje Skupštine. Svi poslanici i svi koji učestvuju u radu parlamenta moraće da se podvrgu protivepidemiološkim merama, da nose zaštine maske, rukavice”, rekao je Gojković na pres konferenciji.

Poslanici će, naveo je Gojković, morati da imaju dovoljne količine dezinfekcionih sredstava za ruke i obuću, sve što je, kaže, uobičajeno u ovakvim situacijima, i moraće da prolaze kroz sve ono kroz šta, na primer, i novinari prolaze kada ulaze u zatvorene objekte.

Pokrajinski sekretar za zdravlje Zoran Gojković rekao je da će deo bolničkih kapaciteta biti polako vraćan u osnovnu svrhu.

Upitan za zatvaranje privremenih bolnica, Gojković je rekao da su mnogo veći kapaciteti pripremljeni za teži udar korona virusa, i dodao da smo još daleko od toga da budemo u bezbednoj zoni.

„Moramo još puno da radimo da se vratimo na stanje pre same epidemije, odnosno pandemije. Jedan deo bolničkih kapaciteta ćemo ponovo staviti u osnovnu svrhu, zato što nema potrebe da deo bolničkih kapaciteta ne bude iskorišćen za one koji nisu kovid pacijenti. Počećemo verovatno uskoro i odložene urgencije. Počećemo da vraćamo sistem na početak“, objasnio je on.

Gojković je naglasio da će to zahtevati dodatne napore u izmeni režima rada, i kako se bude smanjivao broj obolelih pojedinačni kovid centri će se zatvarati.

„Kao što smo se širili, vraćamo se na početak“, rekao je on. Kazao je da će prvenstveno zdradvstveni radnici raditi u drugačijim uslovima, uz velike mere opreza, da nemamo prenošenje zaraze unutar grupe kako pacijenata, tako i zaposlenih.

„To je imperativ u sledećem periodu. Zdravstveni sistem čekaju novi izazovi, i zavisiće od toga da nemamo ponovnog iskakanja, otvaranja drugog talasa zaraze. Kao što virus nastavlja da živi sa nama, moramo da nastavimo da živimo s njim, i prilagodimo se. To je svrha evolucije. Samo prilagodljivost je uspeh preživljavanja, a to je jedan mali virus sada pokazao. Bilo kakvo odstupanje dovešće nas u situaciju koju niko ne želi“, rekao je Gojković.

Zamenica direktora Instituta „Batut“ Darija Kisić-Tepavčević kazala je da se ne mogu reći datumi zatvaranja privremenih kovid bolnica, jer to zavisi od dinamike otpuštanja pacijenata.

„U Nišu, kada smo videlo da ima 31 pacijent u Čairu, koji su čekali rezultati, i da je bilo slobodnih kapaciteta u bolnicama, onda je bilo logično da se vrši preraspodela i zatvori Čair. Nadamo se da će se to desiti u svim privremenim centrima. Ne možemo unapred najaviti datum“, podvukla je ona.