Danas je Veliki petak

Veliki petak i Vaskrs ove godine Crkva i vernici neće obeležiti u skladu sa tradicijom, već u skladu s merama i preporukama o sprečavanju širenja zaraze korona virusa.

Inače, Veliki petak je za pavoslavnu crkvu i sve vernike najtužniji dan tokom kojeg se sećaju događaja koji su neposredno prethodili Hristovom Raspeću.

Na Veliki petak se strgo posti, hrana se sprema na vodi, a sve misli i molitve treba da budu upućene Gospodu i podsećanju da je On Sebe prineo na žrtvu, iz ljubavi prema svima nama.

U svim pravoslavnim hramovima se iznosi Plaštanica. To je platno na kojem je prikazano Hristovo polaganje u grob. Plaštanica se postavlja ispred oltara, na posebno ukrašen odar, koji predstavlja grob Hristov.

U normalim uslovima vernici u najvećem redu i sa dubokim poštovanjem, prilaze Plaštanici i celivaju je.

Od velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.

U većini krajeva Srbije na današnji dan se farbaju jaja.

Farbanje jaja na Vaskrs spada u najstarije hrišćanske običaje I simbolizuje dan kada je Marija Magdalena došla u Rim da pripoveda jevanđelje, stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja.

Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju.

Marija Magdalena je na to rekla: „Hristos vaskrse“, i sva jaja u korpi su postala crvena.

Prema drugoj legendi, stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima da Hristos nije vaskrsao jer je to nemoguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja.

Sledeće godine, na dan Vaskrsa, sve kokoške u Jerusalimu su snele crvena jaja.

Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja, a prvo crveno jaje se čuva do narednog Uskrsa kao „čuvarkuća“, zaštitnik porodice.

Veliki petak je dan žalosti, ali i uvod i priprema za najveći i najradosniji praznik - Uskrs.