U PRVA DVA MESECA: Na putevima stradalo četvoro biciklista

U trogodišnjem periodu, od 2016. do 2018. godine, u Republici Srbiji je bilo 148 saobraćajnih nezgoda sa smrtnim posledicama u kojima su učestvovali biciklisti i 4.620 saobraćajnih nezgoda s učešćem biciklista u kojima je bilo povređenih. U tim saobraćajnim nezgodama poginulo je 143 biciklista, a povređen 4.561. Poginuli biciklisti čine oko devet odsto svih poginulih u saobraćajnim nezgodama u Republici Srbiji, dok povređeni biciklisti čine oko osam procenata svih povređenih, predočavaju u Agenciji za bezbednost saobraćaja.

U proseku, godišnje se u Srbiji registruje oko 1.700 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedan od učesnika bio biciklista, što je gotovo pet procenata svih saobraćajnih nezgoda, dodaju u Agenciji.

Godišnje u saobraćajnim nezgodama u proseku pogine oko 50 biciklista i bude povređeno oko 1.500. U saobraćajnim nezgodama svako jedanaesto poginulo lice i svako trinaesto povređeno je biciklista. Oni čine oko devet odsto od ukupnog broja poginulih i oko osam odsto svih povređenih u saobraćajnim nezgodama.

Biciklisti najčešće stradaju u saobraćajnim nezgodama čiji je drugi učesnik bio putnički automobil – 55 odsto, a zatim u sudarima s teretnim vozilima – 21 odsto.

Biciklisti su u oko devet odsto saobraćajki smrtno stradali tako što su bili jedini učesnici i u čak 13 odsto nije bilo drugog učesnika.

Kada se posmatra starosna struktura poginulih i povređenih biciklista, u Agenciji za bezbednost saobraćaja ukazuju na to da se uočava da je najviše i jednih i drugih starosti od 55 do 64 godine. Povećano smrtno stradanje biciklista u saobraćajnim nezgodama je karakteristično za stariju populaciju, odnosno lica stara od 55 do 84 godine.

Gotovo polovina poginulih biciklista (47 odsto) ima 65 godina ili više. Najviše poginulih biciklista su muškarci, starosti 55–64 godine (20 odsto). Najviše povređenih biciklista su takođe muškarci, stari od 55 do 74 godine. Deca do 14 godina čine gotovo tri odsto poginulih biciklista i oko 13 odsto povređenih.

Kada se posmatra struktura poginulih biciklista po polu, može se uočiti da više stradaju muškarci – 89 odsto. Biciklisti takođe više zadobijaju povrede u saobraćajnim nezgodama od biciklistkinja – njih oko 63 odsto.

Saobraćajne nezgode s poginulim biciklistima se najviše događaju u leto i jesen, odnosno u periodu godine od jula do oktobra. Avgust je mesec kada se događa najviše saobraćajnih nezgoda s poginulim i povređenim biciklistima, naglašavaju u Agenciji.

Najveći broj saobraćajnih nezgoda s povređenim biciklistima se dogodi radnim danima, a posebno petkom. Saobraćajne nezgode s poginulim biciklistima se najviše događaju petkom i subotom.

Saobraćajne nezgode s nastradalim biciklistima najčešće se događaju tokom dela dana kada je stanovništvo radno aktivno, odnosno od sedam časova do 20, dok se saobraćajne nezgode s poginulim biciklistima događaju uveče, u vreme smanjene vidljivosti, od 17 časova do 19.

Saobraćajne nezgode s učešćem biciklista više se događaju u naselju nego van: u proseku oko 66 odsto saobraćajnih nezgoda s poginulim biciklistima se dogodilo u naselju, a oko 34 odsto van njega.

Kada su saobraćajne nezgode s povređenim biciklistima u pitanju, još je izraženije stradanje biciklista u naselju (oko 93 odsto, spram oko sedam odsto van naselja). 

M. Bozokin