SAVETI PSIHOLOGA MAJE BABIĆ Kako lakše prebroditi izolaciju

Da bi se sačuvao život preporučena je izolacija. Naši stariji građani, kao najranjiviji deo populacije zahvaćeni su najrepresivnijim merama – zabranjen im je izlazak iz svojih domova, druženje, a kontakti sa svojim najbližima svedeni na minimum... Kao da im je sve što im je bilo najvrednije u životu ođednom oduzeto... Zato smo i upitali psihologa Maju Babić, koja radi u Gerontološkom centru „Novi Sad“ da našim čitaocima da savet kako prebroditi ovu nimalo laku situaciju koju donosi izolacija:

– Jedini savet koji sam do sada u svojoj praksi davala starim ljudima je da se ne usede i da se ne usame, jer savete pre oni meni mogu da daju imajući u vidu nesrazmeru u našem životnom iskustvu. Nažalost, ova sutuacija primorava ih upravo na izolaciju.

Maja Babić ističe da je velika razlika kod izolacije odnosu na mlađe upravo u ovim stvarima:

• Stariji često žive u samačkim domaćinstvima, te je izolacija doslovno „samica“.
• Manje su upućeni u informacione tehnologije, manje motorički vešti i čulno očuvani da bi rukovali pametnim telefonima i računarima.
• Češće imaju zdravstvene tegobe i bolove, a to ih onemogućava da se aktivno pozabave nekim vrstama rekreacije ili hobija.
• Vršnjaka sa kojima bi mogli telefonom razgovarati o zajedničkim temama je sve manje...

– Ipak, naša sagovornica objašnjava – da su stariji u ovim situacijama umnogome u prednosti nad osobama mlađih uzrasta:

• Konzervativizam –  osobina ličnosti, a kao njene komponente poslušnost i poštovanje autoriteta rastu sa godinama. Tako da će stariji građani s mnogo manje otpora prihvatiti neophodnost izolacije.
• Dug život povećava verovatnoću za sticanje raznovrsnih iskustava, pa će sećanja na slične situacije i načine kako su ih sebi olakšali pomoći da se ponovo upotrebe isti obrasci ponašanja...

• Lakše se odriču sopstvenog komfora radi opšte koristi i dobrobiti svojih potomaka.

– Većina starijih ljudi bez većih poteškoća podnosi izolaciju ali treba pomoći onima kojima frustracija teže pada, lako paniče, katastrofiziraju ili gube nadu. Ne bih ponavljala savete koji su odlični i svakodnevno se plasiraju u medijima. Generalno za starije ljude u izolaciji tokom pandemije važe isti saveti kao i za građane svih uzrasta – rekla nam je Maja Babić. – Predložiću nešto za sve one koji nemaju računare, internet i mobilne telefone:

• Praviti planove, ali kratkoročne. Za sledeći dan i sledeću nedelju. Važno je da vreme koje se provodi ima strukturu. Višesatno gledanje TV programa ne ojačava duh. Nije potrebno pospremiti ceo stan ođednom, nabaviti sve odmah i pozvati sve poznanike u prvih nedelju dana. Rasporediti pomalo. Tako se jača istrajnost.
• Ostaviti nešto duhovno vredno dragim ljudima. Mogu se uzeti sve fotografije i na poleđini ispisati mini-hronike događaja, približni datumi, neke anegdote vezane za period kada su napravljene. Na primer „te godine se gledala serija „Dinastija” i na moru smo svi tražili kuću koja ima televizor pa smo se sabijali po dvadesetoro ispred ekrana“. Tako se evociraju prijatna sećanja koja će trenutno popraviti raspoloženje, a narednim generacijama će biti vredna uspomena.
• Voditi dnevnik. Pisati pisma mlađim članovima familije sa savetima za život kada dođu u pozne godine. I ostaviti u fioku da ih jednog dana nađu. Deca sada možda nemaju vremena da slušaju kako se orezuju voćke, pripremaju omiljena jelo te porodice, kuva domaći sapun i, što da ne, kakvi su običaji i rituali u toj familiji oko sahrana. Ovako će autohtono stečeno znanje ostati sačuvano u porodici za svagda.
• Razgovarati telefonom sa ljudima koji prijaju. Mnogi imaju lični kapacitet da slušaju tuđe crne slutnje i žalopojke i to je vrlo plemenito. Tako i stariji ljudi mogu biti svojevrsni volonteri „psihoteraputi“. Ali ako se posle takvih razgovora osećaju „isceđeno“ treba preći na vedrije sagovornike koji ulivaju optimizam i nadu. Ako neko dozvoli da ga drugi potroše velika je verovatnoća da će on dalje trošiti druge. Tako se čuvaju sopstveni emotivni kapaciteti.
• Setiti se omiljene knjige i ponovo je pročitati. Postoji mnogo romana sa univerzalnim porukama o životnom smislu. Vernicima pomažu religijske knjige i emisije na radio stanicama. Tako se osvešćuje da su krize prolazne, da svako zlo ima svoje dobro i da život uvek ima smisla.
• Pratiti informacije dozirano i na zvaničnim kanalima. Stariji ljudi mogu da budu manje kritični, podložniji manipulacijama i da ne prave razliku između naučnog i dezinformacije. Kompetentni stručnjaci informišu profesionalno i bez ostrašćenog obraćanja. Tako se sprečava unošenje panike i širenje glasina.
• Po potrebi potražiti pomoć. Ukoliko se oseti značajan pad raspoloženja, depresija ili panični napadi bez ustezanja tražiti pomoć. Nenormalne reakcije su normalne u nenormalnim situacijama! – otkrila nam je Maja Babić, psiholog Gerontološkog centra „Novi Sad“.

Marina Jablanov Stojanović