Vaterpolo trener Marko Orlović: U strahu, Maltežani se masovno testiraju

Jednostavno, zemlja nema kopnenih granica s bilo kojim susedom, nalazi se u Sredozemnom moru i jedinu opasnost predstavljaju oni koji brodovima i avionima stižu sa Starog kontinenta. Vaterpolo trener, 39-godišnji Novosađanin Marko Orlović, čovek koji već petu godinu živi i radi na Malti, opisao nam je šta se na njoj događa ovih dana.

- Sa svim strancima koji ovde imaju svoje kompanije ili rade, Malta ima negde oko 500.000 stanovnika – objasnio je Orlović. – Prema poslednjim objavljenim informacijama, u zemlji je manje od 200 zaraženih koronom i, na sreću, preminulih nema. Ipak, u odnosu na ukupni broj žitelja, cifra onih koji su se inficirali ovim opakim virusom nije baš mala. Ljudi se zato pitaju zbog čega aerodrom nije bio ranije zatvoren i ne kriju nezadovoljstvo zbog toga. Sada je to učinjeno, obustavljen je i brodski prevoz putnika, a stanovništvo u redovima čeka kako bi obavilo testiranje na virus i mora se priznati da se ono baš masovno sprovodi.

Da li su uvedene i neke restriktivne mere, poput onih koje se sprovode u ostalim državama?

- Uvedena je zabrana okupljanja, čini mi se više iz predostrožnosti. Brojni restorani i barovi su zatvoreni, rade samo prodavnice prehrambene robe i, prilikom ulaska u njih, svima se meri telesna temperatura. Ulice, koje su inače prepune ljudi, sada su poprilično puste, a nema više ni sportskih aktivnosti. Policija kontroliše sprovođenje mera i kazne za one koji ih narušavaju veoma su visoke. Niko ne zna kako će se situacija razvijati u danima koji slede, narod je prilično uplašen, ali porvejava nada da će se sve ovo brzo završiti.

Dosta je naših ljudi koji su radili tamo, sada su se vratili u Srbiju, a vi to niste učinili. Zbog čega?

- Reč je bila uglavnom o radnicima koji su na Malti radili sezonske poslove. Kada se virus pojavio, većina od njih dobila je otkaze i zbog toga su morali da se vrate kućama. Ovde je pravilo da svako mora da zarađuje određenu sumu novca, a ako to ne može, vlasti mu uskraćuju dozvolu za produženje boravka. Veliki broj tih ljudi radio je na crno, dakle nije mogao da prijavi prihode i baš zato jedina opcija bio im je povratak u Srbiju. Što se mene tiče, imam ugovor s mojim sadašnjim klubom Sirens na još tri godine i, za sada, nismo razgovarali o mom daljem statusu, koji je u redu i nemam razloga za bilo kakvu strepnju po tom pitanju.

Rekosmo da ste već skoro pet godina nagažovani u malteškom vaterpolu. Kakva je trenutna situacija s ovim sportom na tom ostrvu?

- Što se vaterpola tiče, u fokusu je uvek letnja sezona, jer je reč o sportu koji je na Malti veoma popularan. Tokom letnjih meseci, ovdašnji klubovi angažuju veći broj stranaca, a na tribinama se često nađe i po nekoliko hiljada gledalaca. Bude tu i naših vaterpolista, pa su ovde igrali, između ostalih, Boris Vapenski, Slobodan Nikić, Nenad Kačar, Nikola Dedović, Marko Ćuk, Gavril Subotić i još neki, a ima i igrača iz Crne Gore i Hrvatske, koji dolaze da na Malti završe karijere. Nivo njihovih plata je poput onog koji cirkuliše u Italiji ili Nemačkoj i profesionalizam je podignut na visok nivo. Vaterpolo je uveden i u školski program, mnoge škole imaju vlastite bazene, a sama igra je, po nekim našim merilima, na nivou visokog amaterizma. Kada to kažem, moram da naglasim da se u punoj sezoni trenira samo u večeranjim satima, a akcenat je, pre svega, stavljen na obrazovanje. Kada sve sagledam, za mene je boravak i rad na Malti prijatno iskustvo i siguran sam da nisam pogrešio što sam već toliko godina ovde angažovan.

Uskoro će uslediti i letnji meseci, da li se razmišlja i o tome šta će biti u nastupajućoj sezoni, ako se u obzir uzme kriza zbog pandemije korona virusa?

- Svi se nadamo da će ovo brzo da prođe, a, kako sada stvari stoje, početak sezone će biti pomeren. Odlučeno je da ovog leta u klubovima ne bude stranaca, odnosno da za njih nastupaju samo domaći vaterpolisti. Trenutno, držim onlajn treninge putem interneta, što, priznaćete, u slučaju vaterpola nije ni malo jednostavno. Nemamo pristup bazenima, pa te vežbice, gledanje video snimaka nekih utakmica i sve ostale stvari, praktikujem čisto kao zanimaciju za igrače i način da oni zaborave na sve ono što se oko njih dešava – naglasio je Marko Orlović.

Na pitanje kako lično sprovodi mere prevencije na korona virus, naš sagovornik je ovako odgovorio:

- Čujem se s majkom i prijateljima u Srbiji skoro na dnevnom nivou. Ovde je teško kupiti zaštitne maske, ali sam na vreme uspeo da ih obezbedim. Izlazim u kratke šetnje, ali vodim računa o tome da tokom njih nemam nikakve kontakte s ljudima i u tome uspevam. Videćemo šta će doneti vreme pred nama, samo se nadam da sve ovo neće dugo da traje i da ćemo pobediti u borbi s nevidljivim protivnikom – jasan je bio Marko Orlović.

Marko Orlović se od svoje osme godine nalazi u bazenu. Najpre je bio igrač u VK Vojvodina, za koji je nastupao u svim uzrasnim kategorijama. Međutim, nije mogao uporedo da studira i aktivno se bavi vrhunskim sportom, pa je prednost dao obrazovanju. Završio je fakultet TIMS.

- Posle toga, ljudi iz Vojvodine predložili su mi da počnem da radim s najmlađim vaterpolistima i mogu da kažem da sam, u trenerskim vodama, prošao sve uzrasne kategorije. Ponosan sam na to što sam bio trener prvog tima Voše u vreme kada je on igrao u A1 Jadranskoj ligi, a bio sam i član stručnih štabova mlađih selekcija naše zemlje. Došao sam na Maltu 2015. godine i skoro pet sezona bio trener ekipe Sent Džulijans, s kojom sam osvojio sve moguće trofeje u zemlji. Od septembra sam promenio sredinu i sada radim u ekipi Sirens – objasnio je Orlović.

        A. Predojević