Probijen tunel “Čortanovci” na budućoj brzoj pruzi

irektor RŽD International u Srbiji Mansurbek Sultanov, koji je prisustvovao probijanju tunela, dugog oko 1,1 kilometar, najavio je da će cela deonica od Stare Pazove do Novog Sada biti završena u predviđenom roku, odnosno do novembra 2021. godine.

 

Nakon probjanja i poslednjeg kubika zemlje u desnom tunelu, radnici sa južnog portala su prošli kroz rupu i pozdravili se uz aplaz sa kolegama sa druge strane.

 

Sultanov je istakao da je tunel probijen uprkos tome što se radi u otežanim uslovima zbog krize izvazvane virusom korona i da je desna tunelska cev probijena i pre roka, s obzirom da je ranije bilo obećano Vladi Srbije da će to biti učineno polovinom aprila.

 

Deonicu Stara Pazovna-Novi Sad grade ruske železnice zajedno sa domaćim firmama u dužini od 40 kilometara i ona je deo buduće brze pruge od Beograda do Budimpešte koja će biti za brzine vozova do 200 kilometara na sat.

 

"Ja sam na početku radova na tunelu izjavio da će svi rokovi biti ispoštovani i mi sa invetitorom i resornim ministrstvom i pod kontrolom dve vlade pratimo ovaj projekat. Današnje spajanje južnog i severnog portala tunela je stiglo pre roka", rekao je Sultanov.

 

Kako je rekao, probijanje leve tunelske cevi u Čortanovcima, dužine oko 1,1 kilometar, biće završeno u junu ove godine, što je u skladu sa predviđenim rokom.

 

Istakao je da se ta pruga kroz Srbiju nalazi na trasi železničkog Koridora 10, što je jedan od najvažnijih evropskih pravaca.

 

"Imamo danas 1.000 radnika angažovanih na ovom projektu obzira na sve okolnosti. Korona ne ometa radova, ali mi radimo poštujući sve propise i naredbe države Srbije", rekao je Sultanov.

 

On je pročitao pismo ambasadora Rusije Aleksandra Bocan Harčenka koji izrazio veliko zadovoljstvo zbog završetka probijanja desne tunelske cevi i čestitao izvođačima i istakao da je to veoma važna etapa u realizaciji projekta.

 

"Van sumnje je da je to najvažnija faza izgradnje savremene železnicke pruge Beograd - Budimpešta, koja ce postati neodvojiv deo mreže brzih pruga u Evropi. Realizacija projekta ce uciniti Srbiju jacom na infrastrukturnom planu, a naše narode još bližim!", naveo je Bocan Harčenko.

 

Ogromnu zahvalnost zaslužuje rukovodstvo Srbije predsednik Aleksandar Vučić, premijerja Ana Brnabic i potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, kao i drugi odgovorni zaposleni u srpskim ministarstvima i ustanovama, koji pružaju svestranu podršku realizaciji ovog ambicioznog poduhvata, poručio je ambasador.

 

"U ovom teškom periodu vidimo sa kakvom upornošcu srpska vlada cini sve što je moguce kako bi sacuvala živote svojih gradana i gradana Rusije, koji se nalaze ovde, na cemu smo posebno zahvalni, donosi odlucne mere za sprecavanje širenja infekcije izazvane virusom korona, trudi se da sacuva ekonomski potencijal zemlje i da spreci socijalnu tenziju u društvu. Rusija je uvek bila i bice rame uz rame sa Srbijom, cak i u najtežim vremenima, i nastavice i ubuduce da pruža pomoc i saradnju bratskom srpskom narodu", istakao je Harčenko u pismu.

 

Slobodanka Katanić iz Infrastrukture železnice Srbije je zahvalila ruskim partnerima na uloženoj energiji i radu, što je razultiralo završetkom probijanja desnog tunela.

 

Radovi su počeli u avgustu 2017. i sve se odvija onako kako je dogovoreno, rekla je ona.

 

"Izvođača nije sprečila epidemija korona virusa da radi punim intenzitetom i na tome smo mu zahvalni", naglasila je Katanić.

 

Ukupna dužina obe tunelske cevi je 2.242,5 metra, a danas je probijena desna cev, dužine 1.086,5 metara.

 

Trasa tunela prolazi kroz složene rudarsko-geološke uslove u vlažnom tlu, a sa stane severnog portala tunel izlazi u zonu klizišta u granicama nacionalnog parka Fruška Gora.

 

Trenutna realizacija radova na tom objektu iznosi 86 odsto.

 

U okviru istog projekta, u toku je izgradnja i dvokolosecnog vijadukta "Cortanovci", dužine tri kilometra.

 

Procenat realizacije radova na vijaduktu iznosi 91 odsto.

 

Vrednost radova na izgradnji tunela i vijadukta "Cortanovci", koji se finansira iz kredita Ruske Federacije za modernizaciju srpske železnice, iznosi 337,6 miliona dolara.