NALED: Najveći izazov naplata, najvažnije odlaganje poreza
BEOGRAD: Najveći izazovi sa kojima se privrednici suočavaju u dobra korone jesu problemi sa naplatom i likvidnošću, pad tražnje, ali i problemi sa redovnom isplatom zarada, a većina privrednika smatra da je najvažnije da se dođe do smanjenja ili odlaganja naplate poreza i doprinosa na zarade, saopštio je NALED.
U saopštenju se navodi da u Srbiji gotovo da ne postoji pojedinac koji smatra da pandemija neće imati negativne posledice po poslovanje, a čak 69 odsto privrede predviđa da će te posledice trajati od šest meseci do godinu dana.
To je pokazalo istraživanje NALED-a sprovedeno među 110 kompanija i preduzetnika.
Među anketiranima privrednicima čak 97 odsto navodi da vanredno stanje utiče umereno ili vrlo negativno na njihovo poslovanje.
Najveći izazovi s kojima se suočavaju jesu problemi s naplatom i likvidnošću (kod čak dve trećine ispitanika), pad tražnje (45 odsto), ali i problemi s redovnom isplatom zarada (32 osto), organizacijom rada i redovnim izmirivanjem obaveza ka državi.
Oči cele privrede uprte su u sutrašnje predstavljanje mera podrške i čak 89 odsto njih smatra da je najvažnije da dođe do smanjenja ili odlaganja naplate poreza i doprinosa na zarade jer je to ključna mera koja pomaže privredi da preživi.
Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović podseća da je ta organizacija na samom početku krize definisala set od 10 ključnih mera za oporavak privrede, sa posebnim akcentom na mala preduzeća i preduzetnike i pozdravila je usvajanje mera podrške koje je najavio predsednik Aleksandar Vučić.
Podaci ankete pokazuju da 63 odsto privatnog sektora očekuje da će im se prihodi značajno smanjiti usled Kovid-19 krize i to za više od 50 odsto.
To su pre svega preduzeća u sektoru turizma i ugostiteljstva, saobraćaja i transporta, zaštite životne sredine, ali i poljoprivrede. Ostatak privatnog sektora očekuje umereno smanjenje prihoda - do 20% prihoda, što se pre svega odnosi na sektore poput zdravstvene i farmaceutske industrije, IT sektora, banaka i advokatskih kancelarija.
Jovanović kaže da se pokazalo da organizacije očekuju da će na mere vanrednog stanja morati da reaguju smanjenjem broja radnika i obima proizvodnje.
Ispitanici procenjuju da će morati da otpuste oko 1.100 radnika (u proseku 30 po preduzeću) ili 18 odsto radne snage ukoliko ne bude mera podrške.
Trećina bi morala da pribegne toj meri, a oko petine bi zaposlene poslalo na neplaćeno odsustvo. U tom smislu ključna je podrška države da se spreči veći rast nezaposlenosti, dodaje Jovanović.
Dok bi 50 odsto probalo da prebrodi krizu smanjenjem troškova (radnika i proizvodnje) u slučaju nepostojanja podrške države, druga opcija je korišćenje viškova iz prethodnog perioda, a na trećem zaduživanje kod banaka.
NALED podseća da u paketu podrške nikako ne bi trebalo zaboraviti lokalne samouprave koje se takođe suočavaju sa problemom likvidnosti te je neophodno uspostaviti fond za gradove i opštine najviše pogođene pandemijom.
