Davidović: Dobićemo i utakmicu protiv virusa

Teško mu je ovih dana bez fudbala, ali svestan je da je zdravlje prioritet i da po tom pitanju nema odstupanja. Nada se da pauza neće predugo trajati i da će prvenstvo biti nastavljeno.

-Na vezi sam sa igračima, trude se koliko mogu da u kućnim uslovima održavaju formu, a najbitnije je da su svi dobro. Nismo navikli da u ovom periodu budemo odvojeni od terena, ali svesni smo da je neophodno da se pridržavamo preporuka lekara i da se ponašamo u skladu sa odlukama Vlade Republike Srbije. Dobićemo ovu utakmicu, moramo biti disciplinovani i jedinstveni u borbi protiv nevidljivog protivnika. Čuvajući sebe, čuvamo druge – kaže Mirko Davidović. Tokom igračke karijere, duge 29 godina, uživao je u fudbalu i bio mu posvećen kao prvoj ljubavi. Tačku je stavio 2008. godine, u dresu Mladosti iz Bačkog Jarka, čiju kapitensku traku je nosio osam sezona. Branio je i boje Novog Sada, Frankfurta, Budućnosti iz Valjeva i srbobranskog Elana, odigravši više od 600 zvaničnih utakmica. -Priča je počela na Livadici, sa 17 godina sam debitovao za prvi tim, a tri godine kasnije otišao sam na Detelinaru. Za Novi Sad sam nastupao sezonu i po, potom se vratio u Mladost. Igrali smo Prvu B ligu, ostvarivši najveći uspeh u klupskoj istoriji. Posle ispadanja iz saveznog ranga oprobao sam se u nemačkom Frankfurtu. Stečeno iskustvo bilo je odskočna daska za dobre igre u Budućnosti i Elanu. Srbobranci su tada bili u Srpskoj ligi, ali sam se zadržao samo šest meseci.

Pogled u retrovizor izmamio je uzdah zbog propuštene prilike da obuče dres OFK Beograd, kada je bio na vrhuncu karijere. -U Bačkom Jarku smo sa 4:1 pobedili „romantičare”, dva puta sam zatresao mrežu. Pratili su moje igre, na stolu sam imao ponudu koju nisam prihvatio, uprkos odličnim uslovima. Odlučio sam da ostanem na Livadici – kaže Mirko.

Valjevska epizoda zauzima posebno mesto u bogatom fudbalskom spomenaru.

-U Parku pećina igrala se Prva B liga, prvo mesto nam je izmaklo za tri boda, jer je vrpcu prvi presekao Sartid. Na putu ka tituli zaustavila nas je Sutjeska iz Nikšića, čiji golman Banović je odbranio penal, pa je meč je završen bez pogodaka. Rado se sećam utakmice sa Prištinom, postigao sam oba gola, pet hiljada gledalaca je bilo na nogama, a u novinama sam dobio ocenu 9,5.

Za Budućnost su tada igrali Stjepanović, Šaraba, Damjanović, Macić, Tmušić, Snegić, Kljajević i Rade Todorović, kasnije uzdanica Nirnberga i Slavije iz Sofije. Posle rada u omladinskoj školi Mladosti, od 2012. godine je u temerinskoj Slogi. Tokom srpskoligaških bitaka bio je pomoćnik Miodraga Cvijića, Dušana Bajića, Mirka Babića i Nikole Meselyije, a već dve godine je samostalan u radu. -Imao sam privilegiju da me treniraju Aleksandar Kozlina, Dušan Radoja, Jovica Škoro i Jovan Kovrlija. Od njih sam puno naučio. Desetak godina sam paralelno bio igrač i trener mlađih kategorija Mladosti. U Slogi sam osam godina, igrače poznajem u dušu, jer sam kontinuirano pratio fudbalski put skoro svih prvotimaca – rekao je Davidović.

Tekst i foto: M. Menićanin