Mraz i sneg obrali gotovo sve kajsije

Mada će se tek za nekoliko dana tačno znati koliko su prolećni mraz i sneg naškodili  uopšte voću, predsednik Udruženje voćara Vojvodine i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Zoran Keserović kaže da se  pretpostavlja da su kasije stradale oko 90 odsto, breskve između 50 do 60, koliko i trešnje u tek podignutim voćnjacima gde nije bilo biljne zaštite.

Najpogubniji po voće bili su mrazevi koji su se kretali od -2 stepena Celzijusova pa do -6, koliko je bilo na severu Vojvodine.

– Svedoci smo klimatskih promena i od 2012. godine, svake godine suočavamo se sa snegom krajem marta i visokim temperaturama tokom zimskih meseci – navodi prof. dr Keserović. – Toplo vreme ubrzalo je tokom marta cvetanje kajsija, bresaka i trešanja, koje su trenutno u fazi precvetavanja. Jedini način da se to voće spase u uslovima hladnoće, snega i temperatura u minusu je zadimljavanje, vetroturbine i antifrost-sistem, za čiju kupovinu država voćarima daje podsticaje, kao i da se voćnjaci kajsija, bresaka i trešanja podižu u vinogradarskim zonama na višoj nadmorskoj visini.

Stradale rane sorte jabuka

Na plantaži jabuka u Starom Slankamenu stradale su rane sorte jabuka.

Direktor Zemljoradničke zadruge Nikola Kotarac kazao je da se tek očekuju analize o tome u kojoj meri je sneg oštetio novi rod jabuka.

– U narednim danima, kada dnevna temepratura bude oko i iznad deset stepeni, znaćemo u kojem obimu su sneg i niske temerature naneli štetu voću – naveo je on.

Prof. dr Keserović kaže da voće zbog ćudi klime trpi svake godine veliku štetu, što našoj zemlji odnosi od 80 miliona evra do čak 200 miliona prihoda.

– Jedini lek da se voće spase krajem marta, ali i u nastupajućim mesecima, jeste zaštita i ništa drugo – ističe prof. Keserović.

Što se tiče drugog voća, jabuka, višanja, krušaka, šljiva, on kaže da nije stradalo zbog snega jer su te voćke tek u fazi račvetavanja, ali i da za njih važi isto pravilo: treba pažljivo birati područja gde se će podiziti zasadi i voditi računa o zaštiti.

I koliko god voćarima sneg i niske temerature kvare posao, ratari koji su jesenas posejali pšenicu imaju razloga da budu zadovoljni. Pšenica je, u dobrom stanju, a sneg dobro dođe da se biljka zaštiti i istovremeno dobije vlagu.

– Malo nas je sneg iznedadio krajem marta, ali mrazevi i minus nisu veliki, pa pšenici godi da dobije vlagu – kazao je predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut.

Jedino ih je, kaže, sneg omeo u predsetvenim pripremama, ali ne u značajnoj meri jer su oranice manje-više pripremljene, mada optimalni rok za setvu tek sledi za desetak dana.

Direktor Udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković je rekao da neće biti štete za ratare, odnosno ozime useve.

– Pšenica će proći bez ozbiljnijih posledica, a uljanoj repici je više smetao mraz prethodnih dana nego ovaj sneg koji je pao – kazao je Saković, i dodao da ipak ovo nije prvi put da je u martu pao sneg.

Istakao je da će taj sneg pomoći da zemlja nadoknadi nedostatak zimske vlage i da neće predstavljati opasnost za prolećnu setvu jer je ona još u pripremi. 

Z. Delić