Proizvedemo triput više zejtina nego što nam treba

Ali dok novi rod ne stigne za žetvu, potrošče najviše zanima da li ćemo imati dovoljno ulja, odnosno  da li će ga biti u radnjama dok uljare ne počnu da prerađjuju suncokret jer smo svedoci da kupci hrle u velike markete i kupuju znatno više nego što su im potrebe. U uljari „Banat” kažu da imaju ulja, ali za svoje, domaće kupce, što znači da ne bi mogli da izađu u susret ukoliko se pojave novi.

– Imamo unapred ugovorene isporuke još pre nego što je nastalo vanredno stanje izazvano koronavirusom – rekao je Simo Radić iz uljare „Banat”, i naglasio da potrošači ne treba da brinu jer će ulje isporučivati po unapred sklopljenim ugovorima.

Za one koji se ne oslanjju previše na reči prerađivača i trgovaca treba navesti podatak da je, gledajući domaću proizvodnju, Srbija 16. po proizvodnji suncokreta a na 9. mestu u Evropi.

Domaći ratari već tri četiri godine seju značajne površine suncokretom,  što nije bilo ranijih godina, premda smo i tada imali dovljno i suncokreta i prerađevina od suncokreta za domaće potrebe i da prodamo u izvoz.

Lane smo suncokreta imali na 230.000 hektara,  prosečan prinos je  bio tri tone po hektaru, a godišnje se po glavi stanovnika potroši deset do 11 litara jestivog  ulja. Domaće potrebe za jestivim uljem se kreću oko 84.000 tona, mašću 18.000 tona i ostalih biljnih namaza 12.000 tona. To znači da su potrebe domaćeg tržišta samo za uljem i namazima 115.000 tona.

Svake godine domaće fabrike ulja proizvedu od od 250.000-300.000 tona sirovog ulja, od čega je više od 80 odsto suncokretovo. Proizvodnja rafinisanog – jestivog ulja u proseku se kreće od 160.000-180.000 tona, u zavisnosti od tražnje, pre svega stranog tržišta i mogućnosti izvoza.

Nenad Manić iz Agrarnog saveza Srbije kaže da otkupljivači sada nude od 33 do 35 dinara za kilogram, što nije cena koštanja koja bi potpuno zadovoljila zemljoradnike, ali je, ipak dovoljna da se nekako pokriju troškovi proizvodnje.

– Suncokret voli kada je vreme suvo, bez kiše, pa ratari, gledajući  dugoročnu vremensku prognozu, sada sve više razmišljaju o suncokretu, ali se oslanjaju i na to da će otkupljivači održati reč i ponuditi veću cenu nego lane – kaže Manić. – Ugovaranje tek predstoji jer tek za dve-tri semice treba da usledi nova setva suncokreta.

Do novog roda ostalo je pola godine, ali uprkos tome, građani ne treba da strepe jer područje naše pokrajine oduvek je bilo značajan proizvođač namirnica, o čemu svedoče i navedni podaci. Zato  nema razloga da se prave zalihe, pogotovo što je Vlada Srbije zabranila izvoz.

Očekivanja su da ćemo u ovoj setvi imati bar 220.000 hektara jer ratari sada spominju nagoveštaje otkupljivača da su spremni da plate novi rod tri-četiri dinara skuplje nego prošle žetve. Otkupna cena lanjskog  roda bila je prvobitno 29,5 dinara, ali je pod pritiskom nezadovoljnih ratara tokom žetve neznatno uvećana, dinar po kilogramu.

Z. Delić