„Dnevnik” u selu neobičnog naziva: Kuštilj

A koliko zaista jesu sve to navedeno, uverili smo se i sami kada smo pokušali da ih najpre lociramo na Gugl Mapi, a onda i uživo. Na stranu to što smo se nekoliko puta izgubili usput, kad smo konačno stigli do tog seoceta u opštini Vršac, shvatili smo da i nije toliko loše što ne može baš svako kroz njega da šparta.

Ovde je mirno, ali pre 200 godina imali smo više kuća nego Vršac, hvali nam se predsednik Mesne zajednice Kuštilj Viorel Balađan, koji je nakon završetka srednje škole u Sremskoj Kamenici rešio da se vrati u svoj rodni kraj, jer bolje mu je da bude među prvima u selu, nego zadnji u gradu.

Možda zaista jeste tako, bar dok se ne nađu u situaciji da ne mogu više da uđu u selo, ili iz njega izađu, zbog klizišta koje nikako da saniraju. „Mnogo košta, a mi smo mali”, odgovor je na većinu pitanja zašto nešto ne uspevaju da urade ili urede.

Kuštilj na rumunskom znači „dimnjak od lipe”. Prvi pisani podaci o selu datiraju od 1361. godine i od tada,  kako je ko dolazio od osvajača mestu su menjali naziv.

Više nemaju nijedan sačuvan dimnjak, dok im je najstarija kuća, koja je preživela tri veka, propala i srušena, jer je niko nije održavao.

Radiće se u onom trenutku kad više ne budemo mogli da se spustimo u selo, a do tad će samo da se krpi - priča naš sagovornik, a mi ga u potpunosti razumemo, jer ni nama nije bilo svejedno kad je trebalo da stignemo od ulaza u selo do centra. - Zbog pozicije nemamo ni kanalizaciju. Pre desetak godina smo uradili projekat, ali sve to vrlo mnogo košta, a Mesna zajednica više nema ni svoj budžet. Aplicirali smo na više mesta, ali nismo uspeli jer smo specifični.

Ipak, u proteklih dvadesetak godina, Kuštilj je „kol’ko-tol’ko” opremljen i ima sve „osnovne potrebe za život”, što znači da su uradili vodovod, osvetlili i asfaltirali veći deo sela. Lane su izgradili letnju pozornicu, izgradili su kapelu na jednom od četiri groblja, promenili nekoliko bandera, dobili su teren za košarku preko Fondacije „Ana i Vlade Divac”, u toku su završni radovi na sali za društvene delatnosti, a u planu je uređenje spomen šume nedaleko od Kuštilja.

Budući da Kuštilj nema ni ono što stariji vole - kafanu - prinuđeni su da se okupljaju ispred jedine prodavnice u selu. Zapravo, to je mesto gde jedino i možete zateći više ljudi na okupu.

U Kuštilju se najbolje živelo kad sam bio u Beču, šaljiv je meštanin Đorđe Grujesku, koji nije baš bio raspoložen da razgovara s nama, tvrdeći da treba da se vratimo odakle smo došli.

Vratio sam se da vas vidim, šta radite. Auuuuu, kako nisam zadovoljan, još me pitaš. Nemam nikakav savet da vam dam. Završite drugu školu i nađite drugi posao, poručio nam je Grujesku.

Pre tri godine krenuli smo sa realizacijom tog projekta. Imamo blizu sela spomen šumu u kojoj su, nakon Drugog svetskog rata, postavljeni spomenici. Tokom vremena je sve napušteno i zaraslo. Krenuli smo da radimo na raščišćavanju, jer mislim da je to idealno mesto za neki turizam. Šuma je lepa, stara, kroz nju prolazi reka. Treba da se uradi put, koji je atarski, pojašnjava Balađan.

Kad smo već kod lepe šume, lepe reke... Kuštiljani ne mogu da se pohvale naročito kvalitetnim zemljištem, te, oni koji se zemljoradnjom bave, a kojih je sve manje, uzgajaju pšenicu, kukuruz i suncokret, dok imaju i nekoliko pionira u sadnji lešnika.

Sve je manje mladih u selu, nemamo ovde ono što oni vole, priča predsednik Mesne zajednice, priznajući da mladi danas ipak više vole da budu „zadnji u nekom gradu”.

Klinci kad završe osmogodišnju školu, dodaje, odlaze u srednju i ne vraćaju se.

Imamo u selu nekoliko zadruga, ali malo njih je tu zaposleno, uglavnom svi odlaze da rade u Vršcu. Masovno odlaze i u inostranstvo. Prošle godine je oko 150 njih iz Kuštilja podnelo zahtev za rumunsko državljanstvo, ali to baš ide kilavo, veli Balađan.

Kuštilj je pre devet godina imao 810 meštana, a sad upola manje, mada nemaju kuća na prodaju, dok sve one koje su prazne izgledaju očuvano i ponekad vlasnici u njih i svrate. U njemu živi 98 odsto Rumuna i tek ponešto Srba. Dosta rodbine imaju u selima koja su blizu ali s „one” strane granice, pa da bi otišli u neka od njih, moraju okolo-naokolo da se dovijaju.

Selo Kuštilj nadaleko je čuveno po svojoj bogatoj kulturnoj ponudi, što najviše i potenciraju, jer to i održava mesto. KUD „Mihalj Eminesku” okuplja sve uzraste koji vole fanfare, glumu, folklor. Prošle godine obeležili su 150 godina od osnivanja hora, a uspeli su i da renoviraju svoj Dom kulture koji je isto toliko star.

Trenutno broje više od 100 aktivnih članova, a brojni meštani su se svojevremeno okupili i volonterski obnovili unutrašnje delove Doma, dok su nedavno od Rumunije dobili pet tona knjiga ne bi li napravili i biblioteku.

Od sedmog do devetog avgusta imaćemo Dane Kuštilja i Dan fanfare, poziva sve zainteresovane predsednik Mesne zajednice i KUD-a Viorel Balađan.

Imamo i problem s rekom Karaš jer je blizu sela i godišnje se u više navrata izliva, nekad i sedam puta. Onda nam bude ugroženo skoro 1.500 hektara obradive površine, kaže naš sagovornik, žaleći se i da na pojedinim mestima ta reka ne izgleda atraktivno, štaviše okružena je deponijom koju pokušavaju da saniraju, ali bezuspešno.

Lea Radlovački