Pripreme za setvu: Ratare najviše zanimaju kukuruz i soja
NOVI SAD: Mada je ovih dana vreme bilo pravo prolećno, još nije počela setva šećerne repe. Po rečima ratara, zemlja je još vlažna za setvu i tek naredne sedmice, ukoliko tokom vikenda ne bude kiše. moglo bi se krenuti u posao. Uprkos vlažnoj zemlji, zemljoradnika ima na njivama jer polako pripremaju oranice.
U Poslovnom udruženju za industrijsko bilje očekuju da će šećerna repa zauzeti između 40.000 i 45.000 hektara, dok je prošle godine bila posejana na svega 26.000 hektara, a samo pre tri godine, 2017, slatki koren vadili smo s blizu 60.000 hektara.
U lanjskoj kampanji, podsećamo, proizvedeno je oko 250.000 tona šećera, a prinos šećerne repe je bio na višegodišnjem proseku – 55 tona po hektaru. Za domaće potrebe dovoljno nam je oko 200.000 tona šećera.
Poznato je da će, kao i lanjske godine, repu prerađivati šećerana u Crvenki, u vlasništvu grčke koppanije „Helenik šugar” i one u Kovačici, Vrbasu i Pećincima, u posedu kompanije „Sunoko”, a ni ove sezone neće raditi šećerana u Žablju u posedu „Helenik šugara”.
Odmah posle setve šećerne repe sledi setva kukuruza, soje i suncokreta. Među poljoprivrednicima, reklo bi se, najveće interesovanje vlada za kukuruz, potom za soju i naposletku suncokret.
Ne gledamo više šta je bolje sejati već šta je manje loše, kaže poljoprivrednik iz Kovina Jadran Anđelković.
Premda je lane sejao repu, sada će se okrenuti kukuruzu zbog solidne cene i dobrog lanjskog prinosa. Za suncokret se, kaže, opredelio zbog plodoreda, da bi naredne godine sejao pšenicu. A sejaće, dodajem i soju, smatrajući da je bolje posejati više kultura nego jednu.
Očekuje se da će ovog proleća kukuruza biti najviše posejano, milion hektara, dok je prošle setve zauzeo 970.000. Soje će biti između 230.000 i 240.000 hektara, a pod suncokretom manje površina od 220.000 hektara, koliko smo imali lane. Pretprošle godine, recimo, suncokreta smo imali kao nikad ranije, na čak 250.000 hektara.
Interesovanje poljoprivrednika u pogledu osnovnih kultura ostalo je na nivou lanjskog, uz neznatna odstupanja, kazao je direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković, i naveo da jedino suša u aprilu može naterati ratare da poseju suncokret umesto soje i kukuruza, ili pak ponuda prerađivača o većoj otkupnoj vrednosti novog roda.
U pogledu cena, ovogodišnja setva biće skuplja od sedam do deset odsto. Po računu Agrarnog saveza Srbije, setva kukuruza koštaće zemljoradnike oko 65.000 dinara po hektaru, računajući seme, veštačko đubrivo i gorivo, setva suncokreta između 65.000 i 70.000 dinara, u zavisnosti od toga koji hibrid paori budu sejali, dok će setva soje u odnosu na te dve kulture biti jeftinija, kretaće se oko 55.000 dinara po hektaru ukoliko zemljoradnici budu koristili svoje seme, odnosno 60.000 ako ga budu kupovali.
U taj cenovnik nije računat rad poljoprivrednika ni amortizacija poljoprivrednih mašina.
Inače, poljoprivrednici se već drugu sedmicu prijavljuju za podsticaje, da bi dobili 2.000 dinara po hektaru, i subvencije od 20 dinara po litru, odnosno 1.200 dinara za 60 litara benzina po hektaru do najviše 20 hektara.
Za tu namenu opredeljeno je bezmalo deset milijardi dinara, što će, računajući ove subvencije – po hektaru njive i za gorivo – biti dovoljno za oko 1.850.000 hektara oranica, odnosno 450.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.
Z. Delić
