TVOJA REČ Igor Gašparić (24): Primereno ponašanje je civilizacijsko

Pa čak iako poštujete sve te stvari, ili makar većinu, nije na odmet osvežiti pamćenje. A ukoliko vam je mrsko da iščitate šta su naši preci uvrstili u lepe manire, možete se obratiti novosadskom Udruženjeu ljubitelja lepih manira i raspitati se šta sve to znači, zašto je važno, kako da se priključite organizaciji i slično. O svemu navedenom za ovaj broj „Tvog lista” razgovaramo sa jednim od osnivača udruženja, Novosađaninom Igorom Gašparićem (24), koji je, moramo vam priznati (ovo se ne svrstava u ogovaranje, samo da se zna) - kasnio! Ali se jeste izvinio, kao i za „loš stajling”.

- Sve zavisi od raspoloženja tog dana; nije mi se izlazilo iz kuće, pa mi se nije ni doterivalo - priznaje Igor.

Jel’ otud i kašnjenje?

- Otud i kašnjenje. Izvinjavam se. Obaveze koje imam, s mojim neraspoloženjem danas... Ali, mogu da ti objasnim. Čitao sam jednu knjigu u kojoj glavni likovi dolaze baš na vreme, a jednom sam čuo da je neko rekao: „Kada bih došao na vreme, zakasnio bih.” To mi je bilo interesantno. Znači, dođi pre vremena i nećeš zakasniti.

Kako ti tempiraš da li ćeš doći pre, na vreme ili kasnije?

- Ne tempiram. Samo dođem, a sve zavisi od toga kako vidim vreme.

Postoje li još neki lepi maniri koje kršiš? Šta se može istolerisati?

- Trudim se da ih ne kršim. Ali, može se istolerisati sve što nije namerno urađeno. Ako postoji određena doza obzirnosti u našem ponašanju, može se verovati da je to lep manir. Lep manir podrazumeva da ima neku dozu svesnosti. Jer, ako nema svesnoti, nema ni manirizma, što nas samo vraća - što lep manirizam? Što to sve, ne samo šta.

I, što to sve?

- To je pitanje sa kojim se ja borim, ali ono što mislim da je zasigurno, jeste da je neophodno lepo ponašanje i da je ono dokaz civilizacije, odnosno civilizacijskog razmišljanja; da ne postojimo samo mi, nego da smo deo sveta.

Koliko su ljudi svesni toga i koliko njih zaista ima te lepe manire o kojima govoriš?

- Sve slabije se uče kod kuće, a definitivno se više ni ne uče u školi, bar da ja znam. U zavisnosti od toga koje su škole, neke malo insistiraju na njima, dok druge ni ne vide svoju ulogu u tome, da lepo vaspitanje uopšte uključe u svoj sistem.

Šta je razlog tome? Da li idemo linijom manjeg otpora?

- Idemo linijom manjeg otpora, definitivno, to si lepo rekla.

Zašto nam je lakše da budemo nemarni?

- Lakše je biti nemaran, nego imati odgovornost. To je usko povezano sa pitanjem dobrog i zla. Lakše je biti zao.

Hajde da kažemo - loš.

- Loš... Ali, mi smo i dobri i loši, samo je pitanje šta izaberemo od ta dva.

Dobro, ali ako izaberemo loše, onda jesmo zli. Ali ako ga ne izaberemo svesno, onda nismo nužno zlobni.

- Da, ali nas to čini lošim prema okolini. Ne radimo najbolje što umemo. A mislim da je bitno da radimo najbolje što umemo.

Šta je ono što na tebe utiče da radiš lepe stvari, iako ti se nekad omakne da uradiš nešto loše?

- Odgovornost prema zajednici i sebi samom. Mislim da je to ključno. To je tek odgovor koji tražim - što lepi maniri? Nije da mi želimo da se razlikujemo, već želimo da dostignemo nešto više, da pokažemo da smo više od onoga što nam je sama priroda nametnula, a to je nagon. Možda je lep manir momenat kad mi pokušavamo da kontrolišemo svoje nagone.

Na koji način Udruženje radi na svemu tome? Koje aktivnosti imate kako biste podigli svest, ili bolje da kažem - povratili svest o lepim manirima?

- Definitivno je da povraćamo svest, jer mi nismo izmislili ništa novo. Radimo bazirajući se na knjigama koje su pre postojale, koje su napisane pre nas samih. Lepo ponašanje nastojimo da inspirišemo kroz aktivnosti. Za 8. mart smo imali čajanku, što je organizovala Damska kuća. U okviru Udruženja imamo Damsku i Gospodsku kuću. A da bi naše Udruženje funkcionisalo, moramo da budemo organizovani. Želimo da inspirišemo druge da se lepo ponašaju i da im pokažemo zašto je to važno, a za Novi Sad jeste veoma važno. Početkom juna ćemo u Kulturnoj stanici Eđšeg imati Veliki svečani bal, ali - pravi bal. Kad to kažem, mislim na haljine, spoking, po mogućstvu frak, a sve po ugledu na balove u Austrougarskoj.

Što je i na ovim našim prostorima postojalo...

- Tako je. Pre toga ćemo imati časove valcera, jer to je ples koji želimo da vratimo. On je jedan od prvih plesova kada su žena i muškarac okrenuti jedno ka drugom. Imaćemo i nekoliko kvadrila na balu.

Šta više možemo da kažemo o Udruženju ljubitelja lepih manira?

- Za sada imamo tri aktivna člana koja vode celo Udruženje. Svi imamo iste obaveze. Osnovani smo februara 2019. godine a uskoro ćemo ga i registrovati. Cilj nam je da u narednom periodu masovno učlanjujemo ljude. Aktivno radimo na tome. Treba da insistiramo da porodice i institucije, odnosno da svi zajedno rade na promovisanju lepih manira, odnosno lepog ponašanja. Planiramo da obezbedimo i određene publikacije.

Kao bonton-slikovnica, modifikovani, prilagođen za 21. vek?

- Možda. Treba da radimo na tome da se neke stvari vrate. Moramo se prilagođavati, ali neke stvari treba da se vrate.

Odnosno, ne treba ni da nestaju...

- Možda moramo prvo da ih izgubimo, da bismo uvideli koliko su važne. Možda nam to fali. Čovek dok ne izgubi ono što je imao, ne zna šta je imao.

Lea Radlovački