Za setvu spremiti oko 500 evra po hektaru

U Poslovnom udruženju „Žita Srbije” nisu još pravili računicu, dok u Zadružnom savezu Vojvodine smatraju da će zemljoradnike seme, đubrivo i zaštitna sredstva koštati sedam do deset odsto više nego lane.

Takvu računici izveo je i Agrarni savez Srbije. Nenad Manić iz tog saveza kaže da će setva kukuruza koštati zemljoradnike oko 65.000 dinara po hektaru, računajući seme, veštačko đubrivo i gorivo.

– To je desetak odsto više nego prošle godine – kazao je Manić. – Setva suncokreta koštaće između 65.000 i 70.000 dinara u zavisnosti od toga koji hibrid paori budu sejali, dok će setva soje u odnosu na te dve kulture biti jeftinija, kretaće se oko 55.000 dinara po hektaru ukoliko zemljoradnici budu koristili svoje seme, odnosno 60.000 dinara ako ga budu kupovali. U tom cenovniku nije računat rad poljoprivrednika ni amortizacija poljoprivrednih mašina. Iz Zadružnog saveza Vojvodine apelovali su uoči setve na paore koji obrađuju manje posede da ne kukaju već da, ukoliko žele dobre prinose, kvalitetan rod i solidnu zaradu krenu konačno da se bave vrhunskom poljoprivredom.

– Cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda stalno padaju dok je  svaka setva skuplja od prošle pa tako opstaju i računa imaju da se bave zemljoradnjom oni koji se bavi vrhunskom poljoprivredom, a drugi iz godine u godinu idu u gubitke i na granici su da dignu ruke od obrade oranica – kaže stručni saradnik u Zadružnom savezu Vovodine Petar Radić. – Zato bi ratari koji obrađuju manje posede, a kojih je najviše, morali da se okrenu stvaranju vrhunskih prinosa jer u suprotnom neće opstati.

Subvencije stižu pre setve

Poljoprivrednici se od ove sedmice mogu prijavljivati za podsticaje, koji iznose 2.000 dinara po hektaru, i za gorivo, koje država subvencioniše s 20 dinara po litru, odnosno daje 1.200 dinara za 60 litara benzina po hektaru do najviše 20 hektara. 

Za tu namenu opredeljeno je bezmalo deset milijardi dinara, što će, računajući subvencije – po hektaru njive i za gorivo – biti dovoljno za oko 1.850.000 hektara oranica, odnosno 450.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Iz Uprave za agrarna plaćanja najavili su da će poljoprivrednici ove godine novac dobiti ranije nego inače, da bi mogli na vreme da obave setvu pa su iz tog razloga zaposlili nove činovnike da bi obrada zahteva išla brže i novac na kućne adrese bio dostavljen u što kraćem roku.

U pogledu zastupljenosti poljoprivrednih kultura očekivanja su da  će kukuruz ove godine zauzeti veće površine i biti posejan na milion hektara, dok je prošle setve zauzeo 970.000.

– Interesovanje poljoprivrednika u pogledu osnovnih kultura ostalo je na nivou lanjskog, uz neznatna odstupanja – kazao je direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković. – Soje će biti posejano između 230.000 i 240.000 hektara, ali su očekivanja da ćemo suncokreta imati manje nego u setvi 2019. godine. Lane ratari nisu bili zadovoljni otkupnom cenom, i to je razlog zašto će ovog proleća ta uljarica zauzeti manje površina od 220.000 hektara, koliko je bilo prošle godine. Jedino suša u aprilu može naterati ratare pa poseju suncokret umesto soje i kukuruza, ili pak ponuda prerađivača o većoj otkupnoj vrednosti novog roda.

Poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da će posejati suncokret jer ima računa da se suncokretom bavi i ove godine, gledajući cenu kukuruza tokom lanjske berbe – 14,2 dinara, a suncokret je tokom žetve bio 31 dinar.

– Zato postoje razlozi da se suncokret nađe na njivama i ove godine umesto kukuruza, čija je cena sada 16 dinara – navodi Šoti.

Jesenas je pšenica posejana na oko 570.000 hektara.

Z. Delić