U Ulici Karolja Seleša deceniju i po čekaju asfaltiranje puta

Porez, kažu, redovno plaćaju, a iako su vodovod i kanalizaciju, pešačku stazu i rasvetu izgradili o svom trošku, do svojih domova dolaze zemljanim putem. Kad padne kiša, blato im „do kolena dođe”, dok po suvom vremenu od prašine ne mogu da žive. 

– Od silnih rupa na putu, vozim slalom do kuće, a još je gore kad su padavine pa su na sve strane bare – objasnio je G. T. – Čim izađem iz dvorišta, ukaljam se, a žene su od obuće na visoku štiklu odavno odustale, da im ne bi ostala u blatu. Ne znam šta je gore, da li kaljuga kad padne kiša ili letnja sparina kad od prašine ne može da se diše.

U Ulici Karolja Seleša nalazi se hostel u koji, po rečima stanara, dolaze i stranci, te je, kažu, velika sramota da u prestonici kulture ljudi na konak dolaze zemljanim putem. Navode da u komšiluku ima i privatnih firmi, pa izostanak osnovne infrastrukture, odnosno asfaltiranog puta, ne ostavlja baš najbolji utisak na poslovne saradnike.

Ogorčeni sugrađani napominju i da je velika sramota da ulica koja je ime dobila po ocu poznate Novosađanke, teniserke Monike Seleš, pliva u blatu.

– Mi smo svi porodični ljudi i nema smisla da nam deca kroz blato idu u školu – naglasio je B. J. – Obraćali smo se i predsedniku mesne zajednice Jugovićevo, pisali peticije, ali puta još uvek nema. Ne znamo više šta da radimo ni kome da se obraćamo.

U Gradskoj upravi za građevinsko zemljište i investicije (UGZI) navode da je za Ulicu Karolja Seleša urađena tehnička dokumentacija za izgradnju saobraćajnih površina i prateće infrastrukture. Građevinska dozvola je ishodovana, a projektom je predviđena izgradnja kolovoza i pešačke staze, kao i podzemne infrastrukture, vodovoda, fekalne i atmosferske kanalizacije, ali i javnog svetljenja. Realizaciju projekta, kažu, koče nerešeni imovinskopravni odnosi.

Na osnovu rešenja Vlade Republike Srbije od 20. aprila 2017. godine utvrđen je javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti (tri parcele), radi privođenja zemljišta nameni, odnosno izgradnje saobraćajnice. Pravobranilaštvo grada Novog Sada je pred Gradskom upravom za imovinu i imovinskopravne poslove 8. juna 2017. godine pokrenulo postupak eksproprijacije i 18. septembra 2018. doneto je rešenje za to. Stranka u postupku je na rešenje podnela žalbu pa je postupak obustavljen do donošenja rešenja po toj žalbi, odnosno okončanja drugostepenog postupka.

Po podacima iz Katastra, reč je o placevima površine 2.131, 1.305 i 126 kvadratnih metara, i nekoliko vlasnika u Katastarskoj opštini Novi Sad 4.

– Programom uređivanja građevinskog zemljišta za 2020. godinu predviđen je novac za izgradnju saobraćajnih površina i prateće infrastrukture, ali da bi ta investicija bila realizovana, parcele moraju biti eksproprisane i uknjižene kao javna svojina Grada ili da, dok ne bude okončano rešavanje imovinskopravnih odnosa, vlasnici daju saglasnost za građevinske radove na njihovim privatnim parcelama – objasnili su u UGZI-ju za „Dnevnik”.

J. Vukašinović