Oko TV oko: Srbovizija

I onda su se nizale godine... Lola Novaković je zauzela odlično četvrto mesto, a svi ostali: Vice Vukov, Lado Leskovar, Berta Ambrož, Eva Sršen, Tereza Kesovija, Zdravko Čolić, Korni Grupa, Dubravački trubaduri, Pepel in Kri, Ambasadori - bili su uglavnom pri dnu lestvice. I tako sve do takmičenja Jugovizije u Novom Sadu 1983. godine, u Studiju M, gde je Danijel Popović pobedio s pesmom „Džuli” i osvojio za nas famozno četvrto mesto u Minhenu. Trebalo je dvadeset godina da Danijel dostigne uspeh Lole Novaković.

Opet je Jugovizija u Srpskom narodnom pozorištu 1989. godine, u Novom Sadu, bila talična za grupu „Riva” koja je donela pobedu Jugoslaviji i pesmu „Rok mi bejbi”. Da će uslediti kraj i raspad jedne raspevane zemlje sudbinski je predvidela Tajči uz „Hajde da ludujemo” 1990. godine. Dok su ođekivali prvi pucnji po Hrvatskoj, Bebi Dol je kažnjena lošim plasmanom sa simpatičnom pesmicom „Brazil”, bila je tek 21. Ekstra Nena je sjajno poslednji put predstavila Jugoslaviju u fantastičnoj haljini Verice Rakočević i zapevala „Ljubim te pesmama”. Svi su pričali o toj haljini gde su se videla gola leđa i dirigentu koji je svirao harmoniku. To je bio poslednji nastup Jugoslavije, a Snežana Berić je osvojila 13. mesto. Onda je usledila pauza zbog sankcija i izolacije, a 2004. godine Srbiju i Crnu goru predstavljao je Željko Joksimović s pesmom „Lane moje” i osvojio tada fantastično drugo mesto iako je po svemu imao šanse da bude pobednik. Skandal i muzičko razdruživanje „dva oka u glavi” Srbije i Crne Gore, desilo se neodlaskom Flamingosa i Luisa na Evroviziju uz veliki medijski skandal kada je otišla podgorička grupa „No name”. I tada je bilo ludilo kao i sa Tajči. Najavljen je kraj još jedne državne tvorevine. Sve je bilo propast poput komunističkih kongresa gde se uz svađe i huškanja medija zakuvavala politička priča. A Evrovizija je uvek bila i politika te se gledalo kako će glasati naše komšije.

A onda se Srbiji  desila Marija Šerifović, koja je 2007. godine donela pobedu pesmom „Molitva”. Prvi put se Srbija radovala jednoj pobedi, a da nije sportska. Sve je krunisano naredne godine kada je Evrosong odlično organizovan i gde se videlo koliko RTS kao televizije može. Desila se i lepa ljubavna romansa između voditeljke Jovane Janković i Željka Joksimovića. U ljubavi im je išlo kao i sa njegovim hitovima za Evroviziji. Željko je još jednom predstavljao našu zemlju pesmama „Ljubav nije stvar” i „Oro” koju je pevala Jelena Tomašević. Rajko Dujmić i Željko Joksimović su jedina dva autora koja su znala žmurećki da napišu pesmu za ovu manifestaciju, dok Goran Bregović, iako najkomercijalniji autor, nikada nije dobro prolazio na Evroviziji. Nije mu nešto naročito prošla ni Severinina „Štikla” a ni „Balkan, Balkan” Milana Stankovića.

Sledele su godine gde ja prosto ne mogu da se setim naših predstavnica. Ili su pevale na engleskom ili je Evrovizija bila dosadna ali nastupe Nevane Božović, Sanje Vučić, Bojane Stoimenov, Nine Radojčić, ili „Moje tri”, uopšte ne pamtim, kao da se nisu ni desili.

Šta će biti ove godine ne znam, nisam od Tarabića, ali znam da je retko koja Beovizija prošla bez tračeva i skandala. Od prve Evrovizije do danas stvari su se strašno promenile. Nekad je to bila konfekcijska šlagerska manifestacija, danas se traži što luđi i ekscentričniji nastup sa blagom koketerijom s  LGBT populacijom. Ali Beovizija i Evrovizija nisu više bitne u našim programski šemama i uspomenama. Nema više kao nekad - skupimo se ispred televizora, jedemo kokice i glasamo za svog favorita. To je bio ritual moje mladosti sa mojim prijateljima. Sve je bilo lepše nekada...

Aleksandar Filipović