SE: Rasizam i ksenofobija kao šokantna stvarnost Evrope
STRAZBUR: Komisija Saveta Evrope za borbu protiv rasizma i netolerancije (ECRI) u izveštaju za 2019. godinu ukazuje na porast ultranacionalističke i ksenofobne politike u Evropi i sve češći govor mržnje na društvenim medijima
"Evropa se suočava sa šokantnom stvarnošću: antisemitski, antimuslimanski i drugi rasistički zločini iz mržnje rastu alarmantno", kaže Marija Pejčinović Burić, generalni sekretar Saveta Evrope.
Najnoviji izveštaj nezavisnog ekspertskog tela protiv rasizma i netolerancije pri Savetu Evrope navodi da su "muslimani, Jevreji, Romi i crnci" mete dugogodišnjih predrasuda, diskriminacije, ksenofobične retorike i nasilja u Evropi.
"Ksenofobični nacionalizam često i dalje prikazuje islam kao religiju koja je strana nacionalnoj kulturi i identitetu mnogih država članica. Antimuslimanska retorika muslimane koji nose obeležja svoje religije čini daleko ugroženijom, dok višestruka diskriminacija dodatno pogoršava situaciju, posebno kod muslimanskih žena", navodi se u izveštaju.
Dodaje se da su primetni i ekstremni oblici nasilja nad Jevrejima i jevrejskim institucijama, rasizam zasnovan na boji kože kao i socijalna marginalizacija Roma.
Kada je reč o pravima LGBTI osoba, izveštaj ukazuje na dok mnoge zemlje članice EU napreduju u zaštiti njihove ravnopravnosti, druge idu u suprotnom smeru, pri čemu se LGBTI osobe i dalje suočavaju sa uznemiravanjem, pretnjama i nasiljem.
Ocena je i da sve veća socijalna i ekonomska nesigurnost među Evropljanima nastavlja da podstiče antiimigrantska osećanja koja koriste ultranacionalističke i populističke stranke u nekim zemljma.
"Uvredljive i ponižavajuće primedbe na društvenim mrežama, koje bi se u prošlosti smatrale neprihvatljivim, postaju nova norma, a govor mržnje koji u pitanje dovodi ukupni princip ljudskog dostojanstva preliva se sa mreža u svakodnevni život", zaključak je izveštaja ECRI.
Primetno je, kako se navodi, i da situaciju dodatno pogoršava činjenica da oni koji zagovaraju interese ranjivih grupa nemaju finansijska sredstva i osoblje, kao ni ovlašćenja da pruže podršku žrtvama i zastupaju ih pred sudovima.
U ECRI napominju da nevladine organizacije i oni koji se bave zaštitom ljudskih prava često rade u "neprijateljksom okruženju", odnosno da su predstavljani kao pretnja nacionalnim interesima i bezbednosti.
