U pojedinim selima i 70 odsto njiva ide u arendu

I jedni i drugi su vlasnici njiva. Samo što je onima koji obrađuju to osnovno zanimanje i izvor egzistencije, dok drugima poljoprivreda nije posao već godišnji prihod pride.

U našoj zemlji ne postoji evidencija o tome ko obrađuje svoju zemlju, a ko je izdaje.

– Pouzdani podaci ne postoje – kaže savetnik za proizvodna pitanja u Zadružnom savezu Vojvodine Petar Radić. – Tim pitanjem se kod nas niko ne bavi i svaki podatak iznet na tu temu bio bi po „šac metodi” jer se podaci razlikuju od mesta do mesta.

Na području opštine Srbobran, recimo, po njegovoj proceni, trećinu njiva obrađuju arendaši, ali to ne znači da je tako i u drugim lokalnim samoupravama.

Trenutno, ističe Radić, imamo registrovanih oko 565.000 poljoprivrednih gazdinstava, a pre pet godina bilo ih je 100.000 više.

– Sela izumiru i po mestima je dosta staračkih domaćinstava koja nemaju drugi izbor već da zemlju izdaju u zakup ili da je prodaju – ističe Radić. – Čak više od 40 odsto domaćih poljoprivrednika je starije od 65 godina, a svega dva odsto njih koristi računar radi vođenja gazdinstva. Dosta njih bez ugovora izdaje zemlju u arendu.

– U Crepaji čak 70 odsto njiva od ukupno 15.000 jutara rade zakupci –kaže Nenad Manić iz Udruženja „Banatski paori”, i navodi da njive u arendu ne izdaju samo staračka domaćinstva već i mali poljoprivrednici s dva-tri jutra zemlje, kojima je isplativija arenda nego da obrađuju zemlju. – Kod arende nema rizika ni usled klimatskih promena ni u pogledu cena useva. Zemljoradnici ne moraju da strepe kakav će prinos doneti usev ni koliko će koštati kada dospe za tržište, pa se zemlja u Crepaji izdaje uglavnom velikim poljoprivrednicima koji imaju savremenu mehanizaciju i ostvaruju povoljnije uslove prilikom plaćanja troškova zaštitnih sredstava. Atar u Crpaji graniči se s njivama u katastarskim opštinama Pančevo, Alibunar i Opovo pa veliki poljoprivrednici i na tim područjima uzimaju zemlju u arendu, uglavnom za suvo ratarnje. On kaže da je u Crepeji hektar uzet u arendu od 450 do 500 evra.

– Visina arende je stvar međusobnog dogovora vlasnika i zemljoradnika jer se prilikom ugovaranja cene ne uzima u obzir samo kvalitet zemlje i blizina njive već i subvencije koje daje država. Vlasnik koji ne obrađuje zemlju ne mora da registruje gazdinstvo pošto to umesto njega može uraditi arendaš pa  se i na osvovu toga pravi cena koštanja arende. Ako zakupac uzme podsticaj za sebe, arenda je skuplja, ili je jeftinija ako ga primi vlasnik koji ne obrađuje svoju njivu – objašnjava Kiš. – Na severu Bačke arenda se po jutru kreće od 10.000 do 20.000 dinara. Umesto novca, ima primera da arendaši daju od 600 do 1.200 kilograma žita po jutru.

Poljoprivredna udruženja, naglašava predsednik Upravnog odbora  Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš, ukazuju na to da se moraju razvrstati oni koji obrađuju zemlju od koje ostvaruju egzistenciju od onih koji je se bave drugim zanimanjima, a zemlju na svom imenu izdaju u arendu koja im predstavlja dodatni godišnji prihod.

– Zahtevali smo ranije da se uradi evidencija o tome i da oni koji obrađuju zemlju budu upisani kao pravi poljoprivredni proizvođači i na osnovu toga dobiju subvencije jer sada i arendaši-poljoprivrednici i vlasnici zemlje koju ne obrađuju imaju pravo na subvencije i dizel-gorivo – navodi Kiš.

Zvanična statistika, kaže on, pokazuje da domaći paori umesto pet hektara u proseku sve do pre nekoliko godina, sada obrađuju 12,7 i najmanje još toliko uzimaju u zakup.

Z. Delić