Klub „Kompas” pomaže sugrađanima s psihičkim problemima

Misija tima volontera i stručnjaka u oblasti mentalnog zdravlja koji deluju u klubu je da im pruže podršku da se uključe u zajednicu i podele svoje probleme s drugima, razgovaraju s njima i učestvuju u radionicama i druženju koje organizuju, ne bi li pospešili njihov napredak. KOMPAS je nastao kada je nekadašnje Udruženje lečenih od psihoza (ULOP) zatvoreno, a studenti, koji su u njemu volontirali, shvatili da je njihovim korisnicima i dalje bila neophodna vaninstitucionalna podrška, a ođednom je nestala, priča nam jedna od volonterki u tom klubu Vojana Obradović.

– Izuzetno su bitne takve vrste podrške, a nekad i važnije od institucija, zbog toga što se ovde radi na prepoznavanju toga da su oni bitni i da to što oni imaju određenu dijagnozu i koriste lekove ne znači da je to ceo njihov život – kaže Vojana Obradović – Dijagnoze koje dobiju dovode i do stigmatizacije okoline i do autostigmatizacije, i to negativno utiče na njih, a mi radimo na tome s njima jer smatramo da u institucijama i nije posvećeno dovoljno pažnje u tom smeru. Njima se često, nakon dobijanja dijagnoze, oduzima radna sposobnost. Dijagnoza, hospitalizacija, lekovi, oduzimanje poslovne i radne sposobnosti dovode do toga da ih drugi ljudi drugačije doživljavaju, što mi smatramo da nije opravdano i da ljudi treba da se edukuju i razumeju ih. Iz iskustva s korisnicima, takođe, smatram da im je taj vid podrške veoma značajan jer oni prepoznaju da mi to radimo volonterski i da bismo im pomogli. Oni ovde, kako kažu, osećaju sigurnost i prihvaćenost, a to je i sasvim dovoljno da nastavimo da radimo tako nešto.

Trenutno imaju oko 20 korisnika i njihovi kapaciteti, po rečima volonterke KOMPAS-a Jovane Ćojder, nisu toliko narušeni koliko to oni doživljavaju. Naše sagovornice napominju da su primetile da za godinu, koliko postoje, njihovi korisnici napreduju, te da svoj život uglavnom dele na pre dijagnoze i posle nje.

– Ljudi koji su dolazili tokom predstavljanja najpre su sebe identifikovali s dijagnozom koju imaju, i to je bilo zastrašujuće, a sada to više niko ne potencira – objašnjava Jovana Ćojder. – Neki od problema su aktuelni i dalje, ali vidimo da oni našu ideju i filozofiju pristupa psihičkim problemima polako usvajaju. Primetili smo da sada imaju drugačiji odnos prema nekim svojim životnim izazovima i na drugi način posmatraju sebe.

Osim podrške zajednice za prevazilaženje problema i suočavanje s njima, kako kažu, izuzetno je važan i podstrek porodice korisnika, koje takođe mogu dolaziti na sastanke i radionice i na taj način pružiti podršku svojim bližnjima. Dok se petkom druže i organizuju razne igre, utorkom pripremaju psihološke radionice na temu koju smatraju da je bitna njihovim korisnicima, kao što su kontrola impulsa, učenje o emocijama i njihovom prepoznavanju i tome slično. Ko god oseća da ima neke psihičke probleme ili ih je imao, može im se priključiti i posetiti ih utorkom ili petkom od 16 do 18 časova.

V. Bijelić

Foto: Privatna arhiva