Kako nastaje vremenska prognoza i zašto je često pogrešna?

Srećom, na evropskom kontinentu nema razornih tornada i uragana, zbog kojih je redovno meteorološko izvještavanje nužno u slučaju da se vrši evakuacija pogođenog stanovništva. Ipak, u kojem god delu svijeta se nalazili, svakodnevno se oslanjamo na vremensku prognozu, podseća Kliks.

Podaci koji se tiču vremenskih prilika i stanja u atmosferi se prikupljaju i pohranjuju u moćne superkompjutere. Meri se temperatura vazduha, pritisak, vlažnost, kao i brzina vetra. Ovi podaci se prikupljaju na globalnom nivou, pa se na osnovu njih određuje vremenska prognoza.

Otežavajuća okolnost je, zapravo, brzina kojom superkompjuteri uspevaju obraditi podatke o stanju u atmosferi. Meteorolozi, pritom, provode dodatna merenja, kako bi predvideli bilo kakve promene i na temelju njih upotpunili prognozu.

Zašto su prognoze često pogrešne uprkos detaljnim i opširnim podacima?

Naša atmosfera je toliko osetljiva da i najmanje promene u svetskim okeanima, na primer, mogu uticati na to kako će vreme biti kada stigne do kopna. Atmosfera je širok i složen sistem, te je zato nemoguće precizno je nadgledati u celosti, što znači da su propusti u meteorološkim ispitivanjima neizbežni.

Čak ni prognoza sedam dana unapred nije pouzdana. Dobre vesti su da će s razvojem tehnoloških dostignuća i sistem praćenja vremenskih prilika biti sve tačniji. Ni dugoročne prognoze nisu naodmet i dobar su pokazatelj prosečne vlažnosti predstojećih vremenskih prilika.

Kakvo nevreme je teško predvideti?

Poteškoću predstavlja precizno prognoziranje za određenu lokaciju. Padavine su posebno nezgodne i nepredvidive. Često pomislimo da je vremenska prognoza pogrešila, jer smo očekivali pljusak, a nije se dogodio. Zapravo, dogodio se, samo nekoliko kilometara od nas.

Takođe, različite svetske meteorološke organizacije koriste vlastite kompjuterske programe, zbog čega je moguće dobiti nekoliko prognoza koje nisu iste za jedno područje.

Sve je veći broj i aplikacija zaduženih za praćenje vremenskih prilika, koje neretko koriste drugačije pristupe prognoziranju. Ako postoji 30 posto verovatnoće da će pasti kiša, jedna aplikacija će označiti vreme kišobranom, dok će druga to učiniti oblačićem, jer i dalje postoji 70 posto šanse da će biti suvo.

Svakako, s razvojem sve istančanije tehnologije, i sama vremenska prognoza će postati preciznija, brže dostupna i odnosit će se na uže određena područja.