E-dnevnici: Administrativne olakšice, ali i nepedagoške mere

Ukoričena tamnoplava ili crvena sveska dugo je bila simbol autoriteta, te je mnogim prosvetarima u najmanju ruku neobično kad danas goloruki uđu u razred. Učitelji i nastavnici saglasni su u tome da im je e-dnevnik u nekom segmentu olakšao posao, ne samo zbog transparentnosti, već iz zbog pojednostavljenih administrativnih poslova jer se na kraju svakog polugodišta proseci sada automatski izračunavaju, a svedočanstva štampaju. Ipak, da papir kao validan dokument, u koji se još uvek radije uzdajemo, nije iskorenjen, dokazuju đačke knjižice, koje će do daljeg dobijati svaki učenik.

Neke, uslovno rečeno, nelogičnosti, donekle su otežale posao prosvetarima.

Jedna od njih je obaveza odeljenjskog starešine da otvori radnu nedelju uoči njenog početka jer, u protivnom, nastavnik koji ima prvi ili drugi čas u prepodnevnoj smeni datog ponedeljka neće moći da upiše čas, pošto će mu dnevnik automatski vraćati datum na prethodnu sedmicu, kaže profesorka M. S. iz jedne novosadske gimnazije.

Kako dodaje, osim čestih grešaka uslovljenih ovom stavkom, na početku korišćenja najčešći problem je bila nedoumica gde se upisuju izostanci, pošto mnogi od njih nisu opazili da ispod imena učenika postoji rubrika za napomenu da li je samo zakasnio, koliko i zbog čega.

Omaške su se pravile i pri upisivanju časova, jer bi u nekim učionicama kompjuter zabelešku vraćao na protekli datum, iako bi na ekranu registrovao aktuelni dan kod predmetnog nastavnika, veli M.S.

Kako tvrde, ako predavač primeti grešku, u roku od 45 minuta može i da je ispravi, a ako zakasni, to će učiniti razredni starešina ili koordinator, dok prepravljanje ocene upisane pre, recimo, mesec dana, mora da odobri direktor škole. Starešina ima i nemilu obavezu da proverava jesu li druge kolege upisale nastavne jedinice prema rasporedu. Zbog toga je svako doslovce dužan da vodi ličnu papirnu evidenciju, tzv. pedagošku svesku, u koju ulaze i neke ocene koje se ne nalaze u elektronskom dnevniku, na primer iz blic kontrolnih zadataka.

Prema zakonu, ocene nenajavljenih kratkih pismenih provera znanja ne mogu se upisivati u dnevnik, nego se od tri takve izvodi jedna, koja će biti elektronski zabeležena, kaže ona, dodajući da se, osim brojčano, zalaganje đaka može odrediti i emotikonima, koji predstavljaju dobrodošlu novinu.

Po njenim rečima, pozitivan, neutralan odnosno negativan „smajli” uz obavezan komentar, datum i opis aktivnosti koja se procenjuje koristan su dodatak koji može uticati na zaključnu ocenu, a može biti i znak upozorenja pre negativne, u slučaju da učenik odbija saradnju i učestvovanje u zadatku.

Obuka koju su do 30. novembra 2019. godine prošle 1.704 škole kratka je i jednostavna za one koji uveliko koriste internet i društvene mreže, jer postoji analogija s onim što su viđali i praktikovali, poput padajućih menija koji se ispunjavaju i pomenutih emotikona, ali uz mnogo podataka i pojedinosti koje jedna drugu uslovljavaju nisu retke nedoumice. Zbog toga su im na raspolaganju koordinatori koji će odgovoriti na pitanja i poslati obaveštenja važna za prosvetne radnike.

Određivanje datuma kontrolnih i pismenih zadataka već na početku školske godine još je jedna novina, a nju su nastavnici ocenili kao čisto administrativnu i nepedagošku meru jer nijedan od njih, pogotovo ako predaje razredu koji ne poznaje, ne može sa sigurnošću znati koliko će učenicima biti potrebno vremena da savladaju određenu oblast.

Ministarstvo prosvete nametnulo je pravilo da su sve ocene u toku polugodišta jednake važnosti, bilo da su iz pismenog ili domaćeg zadatka. To pokazuje novu ulogu ocenjivanja u službi održavanja mira i obostranog zadovoljstva, bez obzira na realnu sliku učeničkog znanja. Globalna politika obrazovanja uslovila je tako kontinuirano spuštanje kriterijuma pa, iako nije isključeno da ima neobjektivnih nastavnika, s njima u paketu često stradaju principijelni, koji smatraju da znanje treba oceniti adekvatno.

Osim aritmetičke sredine, makar prividnoj objektivnosti doprinosi i činjenica da nastavnik pristupom e-dnevniku ne može videti ocene drugih kolega. Roditeljima je, uz odgovarajuću šifru, omogućeno da iz sopstvenog doma, preko kompjutera ili mobilnog telefona, prate napredak deteta. Ipak, budući da su ocene vidljive posle 48 sati, školarcima je dato manevarskog prostora da ih saopšte najbližima.

Dešava se da se pisane provere prilikom zakazivanja podudare, a kom predmetu će se u toj situaciji dati prednost određuje neki autoritet, najčešće pomoćnik direktora, i to na osnovu ličnih kriterijuma, koji ne moraju biti validni, dodaje sagovornica. Razlozi za nepoštovanje, kako dodaje, uglavnom nisu organizacione manjkavosti, već nepredviđeni problemi koji iskrsavaju, poput bolesti nastavnika, pa se kolege dovijaju kako znaju, što ne bi smelo biti razlog za disciplinsku meru.

Osim toga, mnogi đaci izostajanjem i kalkulisanjem čine nemogućim da budu ocenjeni kada treba, te najava provera nije nimalo doprinela da budu ažurniji i vredniji, znajući da će određenog datuma imati kontrolni ili pismeni zadatak, navodi naša sagovornica.

Budući da se platforma i dalje testira kako bi se videlo gde su slabe tačke, nije retkost ni da sistem zakaže, što se desilo pred poslednje polugodište, ali i ranije, kada bi više korisnika pristupilo mreži. U tom slučaju, koriste se privatni resursi, pa ono što bi obavili u školi nastavnici i učitelji odrade kod kuće.

S. Milačić