Iz kućnog zatvora može se na posao, fakultet, svadbu, ali uz odobrenje

Taj vid izdržavanja zatvorske kazne je ponovo u žiži interesovanja javnosti jer, po dostupnim podacima, ove godine su dvojica okrivljenih kojima je takva mera izrečena, skinula „nanogicu” i pobegla. Za obojicom policija traga.

Kada je reč o onima koji kaznu zatvora izdržavaju u prostorijama u kojima stanuju, interesovanje javnosti je izazvala i vest da je bivši košarkaš, koji je osuđen na deset meseci kućnog zatvora zbog nasilja u porodici, tražio odlaganje kazne zbog zahteva za promenu mesta izdržavanja te mere. Naime, on je tražio da, umesto u Novom Sadu, kaznu kućnog zatvora izdržava u Beogradu, da bi mogao lakše odlaziti na posao.

Iako su prvi i drugi primer različiti i nespojivi, oba se odnose na alternativni vid sankcije za osuđenike, odnosno one koji kaznu izdržavaju u sopstvenom stanu ili kući.

Opšteprihvaćeni stav je da učinioca krivičnog dela ne treba slati u zatvor ako se može očekivati da se primenom drugih sankcija na njega može uticati da ne vrši krivična dela i da će se na slobodi dobro vladati, jer postoji mišljenje da se kaznom lišenja slobode često postiže efekat suprotan od željenog. Iz tog razloga su stvorene alternativne krivične sankcije, kućni pritvor i kućni zatvor.

Kućni pritvor je mera obezbeđenja prisustva okrivljenog za vreme trajanja krivičnog postupka, odnosno u vremenu pre donošenja presude, dok je kućni zatvor način izvršenja kazne zatvora koja se izriče sudskom presudom. To je kazna koju, po odluci suda, osuđeni izdržava u prostorijama u kojima stanuje.

Kazna kućnog zatvora s elektronskim nadzorom predviđena je za kazne do godinu, a najčešće se izriče za krivična dela iz oblasti saobraćaja, sitne krađe i zloupotrebe narkotika. Prosečno trajanje kazni koje se izdržavaju u kućnim uslovima je nešto duže od osam meseci, uključujući i meru kućnog pritvora.

Izvršenje alternativnih sankcija obavlja Poverenička služba, koja deluje pri Upravi Ministarstva pravde za izvršenje krivičnih sankcija. Osuđeni kom je određeno izvršenje kazne zatvora na navedeni način ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija. Ukoliko osuđeni samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, Poverenička služba o tome obaveštava sud koji je doneo prvostepenu presudu. Samo sud može doneti rešenje po kojem osuđenik ostatak kazne kućnog zatvora izdržava u zavodu za izvršenje kazne zatvora.

Određeni su i neki posebni slučajevi kada može doći do napuštanja prostorija u kojima osuđeni izdržava kaznu zatvora odlukom direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Tako osuđenom može biti dozvoljeno napuštanje prostorija u kojima izdržava kaznu ukoliko je njemu ili članu njegovog porodičnog domaćinstva potrebno pružanja nužne medicinske pomoći, a za to je neophodno napuštanje prostorija, kao i radi odlaska na posao, ukoliko krivično delo za koje je osuđen nije u vezi s radom.

U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija postoji server preko kojeg se komunicira s elektronskom opremom koja se nalazi u stanu osuđenog lica. Aparat koji služi kao prijemnik uključuje se u utičnicu telefona u kući osuđenog, a nanogica je odašiljač. Onog trenutka kada osuđeni prekorači dozvoljeni krug kretanja, stiže obaveštenje.

Naime, kada se ona uklanja, neophodno je da se polomi plastični deo koim se nanogica fiksira prilikom postavljanja na nogu. Kada se taj deo jednom uništi, više ne može da se koristi. Registruju se i oštećenja kaiša na nanogici, tako da je i ovde zloupotreba nanogice isključena.

Takođe može napustiti prostorije ukoliko je neophodno da pohađa nastavu tokom redovnog školovanja ili zbog odlaska na polaganje ispita. Izlazak mu može biti odobren i zbog teške, akutne ili hronične bolesti, radi odlaska na redovne zdravstvene preglede ili stacionarnog lečenja.

Osuđeni može napustiti prostorije i zbog svog venčanja ili venčanja krvnog srodnika do drugog stepena srodstva, ali i zbog smrti bliskog srodnika. Treba naglasiti da s odlukom o dozvoli napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje mora biti upoznat sud i mesno nadležna policijska uprava.

Ipak, dešavalo se da su neki osuđenici kršili pravila. U tim slučajevima, Poverenička služba bez odlaganja obaveštava sud koji je doneo prvostepenu odluku. Sudija tada, a najkasnije u roku od 24 časa, donosi rešenje o tome da osuđeni ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora i naređuje izdavanje poternice. Vreme koje je osuđeni proveo u bekstvu ne uračunava se u vreme izvršenja kazne.

Broj kršenja takvih kazni je mali jer su osuđeni svesni prednosti njihovog služenja.

Podsetimo, funkcionisanje sistema elektronskog nadzora nad onima kojima sud odredi kućni zatvor, odnosno kućni pritvor, počelo je da se primenjuje 1. januara 2011. godine, kad je stavljena prva elektronska nanogica.

D. Nikolić

M. Bozokin