NALED: Dobar tempo reformi, da se krene ka potpunim rešenjima

NALED-ova Siva knjiga svake godine donosi 100 ključnih preporuka za smanjenje birokratije i unapređenje uslova za poslovanje u Srbiji, a u godini za nama institucije su pojačale reformski tempo, o čemu svedoci 17 sprovedenih preporuka - 40 odsto više nego 2018. godine, što je najbolji rezultat u proteklih pet godina, ističe se u dokumentu.



Najistaknutiju ulogu u ostvarivanju preporuka imalo je Ministarstvo finansija i Poreska uprava koji su u saradnji sa Kancelarijom za IT i eUpravu, kako se navodi, sproveli u delo i napravili veliki pomak u digitalizaciji servisa i pojednostavljenju procedura za privredu i građane.



Kao pomaci ističu se elektronsko i besplatno dobijanje uverenja o plaćenom porezu, elektronski sistem i objektivna formula za automatsko obračunavanja poreskih obaveza za 100.000 paušalaca, omogućavanje privrednim društvima elektronska prijava i plaćanje firmarine...



"Posle 120 godina usvojen je novi Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, kojim je privredi konačno omogućeno da poslovnu dokumentaciju čuva iskljucivo u digitalnom obliku, čak i kada je izvorno nastala na papiru, čime će se uštedeti milioni evra godišnje samo po osnovu troškova štampe", navodi se u Sivoj knjizi.



NALED veliki efekat očekuje i od ukidanja poreskih prijava pri kupovini ili nasleđivanju nekretnina, a u 2020. nadaju se finalizaciji nekih delimično rešenih preporuka, među kojima se izdvaja Zakon o elektronskim javnim nabavkama koji bi trebalo da zaživi sredinom godine.



Takođe, dodaju, očekuju u ovoj godini i rešavanje pitanja dugovanja zdravstvenih ustanova za isporučene lekove gde je, kako se navodi, napravljen pozitivan pomak uvođenjem direktnih plaćanja od strane RFZO prema veledrogerijama.



Novo izdanje Sive knjige donosi 27 potpuno novih preporuka koje treba rešiti, uz ranije prioritete poput stalnog apela privrede da se značajnije smanje porezi i doprinosi na zarade, uvođenja elektronskog registra poljoprivrednih gazdinstava zarad lakšeg dodeljivanja subvencija, kao i elektronskog javnog registra neporeskih nameta koji će konačno staviti tačku na parafiskale.



Sve stare preporuke u novoj Knjizi su dorađene i modifikovane kako bi pratile izmenu propisa u toj oblasti kao i reforme koje su sprovedene u drugim oblastima.



Već tradicionalno najveći broj preporuka je u nadležnosti Ministarstva finansija a veliki broj preporuka se odnosi na rad i nadležnost više ministarstava istovremeno što pokazuje značaj saradnje i koordinacije rada svih resora u Vladi Srbije, kaže se u dokumentu.



Zbog specifičnosti zdravstvenog sistema i njegovog značaja, Savez za zdravstvo NALED-a izradiće zasebne publikacije - specijalnog izdanja Sive knjige koje će se fokusirati na ključne administrativne prepreke u sektoru zdravstva i ponuditi konkretna rešenja.



U 10 prioritetnih preporuka NALED-a je smanjenje poreza i doprinosa na zarade, uspostavljanje javnog registra neporeskih nameta i sistematsko uređenje taksi, proširivanje obuhvata zakona o prijavi sezonskih radnika, unapređenje registra poljoprivrednih gazdinstava i uvođenje elektronskog sistema za dodelu podsticaja.



Među prioritetima su i uspostavljanje i stavljanje u funkciju Zelenog fonda za zaštitu životne sredine, izmena Zakona o deviznom poslovanju, uspostavljanje metaregistra i osnovnih registara u sistemu e-Uprave, ukidanje obaveze dokazivanja troškova prevoza i izjednačenje cena komunalnih usluga za različite kategorije korisnika.



Proteklih 11 izdanja Sive knjige imalo je 241 preporuku za unapređenje poslovnog okruženja, a od toga u potpunosti je rešeno 70 (29 odsto), a delimično 48 preporuka (20 procenata), što znači da je gotovo polovina pronašla put do zakonodavca.



Prošle godine sprovedeno je 17 preporuka, pet više nego godinu dana ranije, a od toga osam je rešeno je u potpunosti, devet delimično, pa NALED zaključuje da bi insitucije trebalo da ulože više energije kako bi došlo do potpunih, a ne polovičnih rešenja.

NALED smatra da je Izmenama Zakona o ozakonjenju objekata iz oktobra 2018. godine postupak ozakonjenja objekata u Srbiji dodatno iskomplikovan te da je ovo zakonsko rešenje nepravično jer omogućava nesavesnim investitorima da ozakone "divlju gradnju", dok ozakonjenje uskraćuje savesnim kupcima nekretnina u zgradama na kojima se odstupilo od građevinske dozvole.



U novoj Sivoj knjizi, NALED preporučuje Ministarstvu građevinarstva da ubrza i pojednostavi postupak ozakonjenja i predlažu da se organima nadležnim za ovaj posao uvede mesečna norma, obzirom da je rok za ozakonjenje do 2023. a da u zemlji ima oko 2 miliona objekata koji čekaju da prođu ovu proceduru.



Nakon 3. novembra 2023, ukoliko ne stignu na red da budu ozakonjeni, objekti bi trebalo da budu srušeni.



Međutim, računica NALED-a pokazuje bi na republičkom nivou trebalo da se mesečno ozakoni preko 33.000 objekata, od čega je polovina stambenih objekata, što prema mišljenju struke opet otvara pitanje kapaciteta i kvaliteta procesa, odnosno propusta prilikom ozakonjenja.



"Imajući u vidu da je Republika Srbija u postupku privatizacije prodavala privredna društva sa nepokretnostima koje su režimu ozakonjenja, predlažemo da se u odnosu na takve objekte propiše hitnost postupka, jer su privrednici koji su investirali u te objekte, dovedeni u položaj da tim objektima ne mogu raspolagati, niti ih mogu prikljjučivati na dodatnu infrastrukturu pre okončanja postupka ozakonjenja".



Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju onemogućeno je i ozakonjenja posebnih delova stambenih zgrada, jer je propisano da se ti delovi ne mogu ozakoniti ako za zgradu u kojoj se nalaze nije izdata građevinska dozvola.



"Očigledno je da će ozakonjenje, koje se i do sada neefikasno sprovodilo, postati gotovo nesprovodivo u praksi, naročito kada je reč o stambenim zgradama koje su građene na osnovu građevinske dozvole od koje se odstupilo tokom gradnje", smatraju u NALED-u.



NALED na adresu resornog ministartva upućuje i preporuke da se izmene pojedini članovi Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, da se pojednostavi obavljanje taksi prevoza, ukinu parafisklani nameti u postupcima pribavljanja uslova za projektovanje i izgradnju, kao i da se uredi dostava rešenja katastra građanima na kućne adrese.

NALED je u novoj Sivoj knjizi preporučio Ministarstvu za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja da uredi oblast koja se odnosi na davanje otkaza zbog ozbiljno narušenih odnosa između poslodavca i zaposlenog.



Kako su naveli, neprihvatljivo je da poslodavac ne može otkazati zaposlenom ugovor o radu zbog ozbiljno narušenih odnosa, već da mora da čeka da iz tog istog razloga sud svojom odlukom prekine radni odnos.



Ističu da to poslodavcu stvara nepotrebne, a velike troškove isplate zarada i doprinosa zaposlenom za sve vreme vođenja radnog spora, iako je rezultat spora identičan - prestanak radnog odnosa.



"Predloženom izmenom bi se izbeglo vođenje dugotrajnih radnih sporova u slučajevima kada je poslodavac spreman da zaposlenom isplati značajniju sumu novca, pa bi se i sudovi rasteretili velikog broja radnih sporova", navodi se u Sivoj knjizi.



U Srbiji je značajan deo sive ekonomije uzrokovan neregistrovanim radom, a posebno u oblastima kao što su kućni i pomoćni poslovi, turizam i ugostiteljstvo i građevina, koji imaju povremeno-privremeni ili sezonski karakter, pokazala je analiza NALED-a.



Ističe se da su procedure angažovanja radnika na ovakvim poslovima, od po nekoliko dana, za poslodavce komplikovane, a troškovi angažovanja radnika, u smislu poreza i doprinosa nesrazmerno visoki, jer se u najvećem broju slučajeva obračunavaju na mesečnom nivou.



"Kao rezultat ovakve situacije, na tržištu postoji nelojalna konkurencija kada su u pitanju poslodavci, dok sa druge strane veliki broj radnika ne ostvaruje nikakva prava, a budžet Srbije ima gubitke", navodi NALED u Sivoj knjizi.



Slični problemi javljali su se i u sektoru poljoprivrede gde je 2018. godine uveden novi pojednostavljeni elektronski sistem prijave angažovanja sezonskih radnika na osnovu donetog Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima.



Rezultati ove reforme su impresivni, navodi se u Sivoj knjizi i dodaje da oko 27.000 sezonskih radnika u poljoprivredi je angažovano preko tog sistema i oko 245 miliona dinara na ime poreza i doprinosa je uplaćeno po tom osnovu.



Imajući u vidu pozitivne efekte uvođenja pojednostavljenog elektronskog sistema prijave angažovanja sezonskih radnika u sektoru poljoprivrede, NALED predlaže da se razmotri mogućnost proširenja tog sistema prijave radnika i na druge poslove koji su po svom karakteru privremeno-povremeni ili sezonski poslovi.



Predlažu da se detaljne sektorske analize sprovedu najpre u sektorima pomoći u kući, sakupljanja otpada, turizma i građevine.