Najjača stranka i gubi i dobija smanjenjem cenzusa
Izbori, koji će po svemu sudeći biti 26. aprila, trebalo bi da u parlament uvedu više političkih igrača.
Nakon što su usvojene izmene zakona o parlamentarnim i o lokalnim izborima, za sticanje statusa parlamentarnosti biće dovoljno tri odsto. I ne samo to, u skupštinska zdanja ušetaće i više narodnih predstavnica, kojih će i u Domu Narodne skupštine i u lokalnim parlamentima biti 40 odsto.
Direktor agencije „Ipsos strateyik marketing” Srđan Bogosavljević smatra da smanjivanjem izbornog cenzusa s pet odsto na tri vladajuća stranka gubi, ali zbog najave bojkota na neki način i dobija jer će u parlamentu biti šarenije, s više stranaka.
Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković je izjavila da je bojkot izbora, kojeg se pojedinci još „drže kao slamčice spasa”, potpuno propao jer svi koji se predstavljaju kao Savez za Srbiju neskriveno izlaze na lokalne izbore, osim Dragana Đilasa.
– Da li Đilas izlazi na izbore ili ne? Svi ti koji se predstavljaju kao SzS neskriveno izlaze na lokalne izbore. Šta ti bojkotuješ? Isti su izbori i na lokalu – kazala je Maja Gojković, dodajući da jedino Đilas ne želi da izađe na izbore jer njega ne interesuje da bude u parlamentu već da „zaradi i profitira materijalno”.
Kako je rekla, zna se šta će Đilas da radi posle bojkota, ali je pitanje šta da rade ljudi koji se 30 godina bave politikom i koji su stvarali te stranke.
– Šta će oni da rade? Četiri godine da budu na ulicama, da zakone predlažu na ulici? – upitala je Maja Gojković.
Navela je da se smanjenjem cenzusa omogućava širina političkih ideja u parlamentu i onemogućava da neko pomisli da će ulica zameniti parlament. Ocenila je da je bojkot „ideja bez ideje šta da se radi posle bojkota”, i navela da je sednica na kojoj su usvojene izmene izbornih zakona pokazala kako parlament treba da izgleda i da dijalog treba da se vrati u Skupštinu.
Po Bogosavljevićevoj proceni, strankama je povećana mogućnost ulaska u parlament, što može imati pozitivne, ali i negativne posledice.
– To može biti dobro jer je tri odsto glasova dovoljno da neko bude reprezent 90.000 ili već koliko građana – objašnjava Bogosavljević. – Međutim, ne valja što je taj cenzus ostao i za koalicije, a inače je boljka našeg sistema da imamo mnoštvo stranaka u parlamentu i u Vladi. Nemamo punu odgovornost pred biračima jer polovina tih stranaka nikada nije ni bila na izborima.
Ističe da manji cenzus svakako nije restriktivna stvar za stranke koje će učestvovati na izborima.
– Bojkot je legitiman način borbe kada se s nečim ne slažeš. Vrlo malo je uspešnih bojkota, ali ima i takvih. Pitanje je procene. Kada treba da vagate, nije lako – kazao je Bogosavljević.
Naveo je i da u Srbiji 60 odsto birača zna za koga će glasati, a da se ostali odlučuju u poslednjem trenutku. Podvikao je i da prvi put posle SPS-a u Miloševićevo vreme imamo stranku za koju možemo da kažemo da je sama na vlasti jer ima 50 odsto poslanika, pa je za sve što uradi ili kriva ili zaslužna.
Poslednja sednica parlamenta donela je još jednu podelu na opozicionom polu. Povodom navoda predsednika DS-a Zorana Lutovca da je indikativno što su poslanici vladajuće koalicije podržali predlog poslanice DS-a Gordane Čomić koja je prekinula bojkot sednice parlamenta i predložila pojedine izmene Zakona o narodnim poslanicima, Maja Gojković kaže da je Đilas Lutovcu oteo stranku.
– Ne znam da li Lutovac to primetio – rekla je ona, i navela da su mnogi članovi koji su stvarali stranku, među kojima su Dragoljub Mićunović i Gordana Čomić, primetili da je stranku „kidnapovao” Đilas.
Dodala je da Lutovac neće to sam sebi da prizna i pokušava da od sebe i ostatka DSa napravi žrtvu Aleksandra Vučića.
– Vučić nema vremena da se bavi DS-om – poručila je Maja Gojković.
Kazala je i da su pojedini članovi DS-a svesni toga da se bojkotom ta stranka gasi, a da se poslanički klub Boška Obradovića raspao i da poslanici ne žele da ga prate u nameri da bojkotuje izbore.
Naglasila je da je cilj Srbije punopravno članstvo u EU.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković preporučila je svim opštinama i gradovima da preduzmu mere da bi se obezbedilo veće učešće žena i mladih u svim sferama političkog i javnog odlučivanja. Podsetila je na analizu poverenika, koja je pokazala da u političkom i javnom životu Srbije žene nisu dovoljno zastupljene na regionalnom i lokalnom nivou, gde su, primera radi, samo njih 12 bile predsednice opština ili gradonačelnice. Isto tako, samo 1,8 odsto mladih je na mestu predsednika opštine ili grada, mladih nema među predsednicima lokalnih skupština, a svega pet odsto ih je osvojilo odbornički mandat.
Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović rekla je da je sada u parlamentu svaki treći poslanik žena, a posle ovih izbora imaćemo 100 žena u Narodnoj skupštini i ako se uporedimo s EU – dosta smo dobri.
– Vredno radimo, pozivamo sve stranke da pruže pomoć u ispunjenju tog cilja u narednom sazivu. Postaćemo članica EU. Šta će oni raditi, kako će oni zauzeti parlament mimo volje građana – neću da razmišljam o tome. Nećemo dozvoliti da se ponovi 5. oktobar i paljenja Skupštine i krađa slika – rekla je Maja Gojković.
Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac ocenio je da lider SNS-a i predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi DS ili preuzme kontrolu nad tom strankom. On je ocenio i da su mediji „malo senzacionalistički” preneli vest Etičkog odbora, koji je preporučio da se pokrene disciplinski postupak protiv Gordane Čomić, a ne da ona bude isključena iz stranke.
– Da li će biti izrečena neka disciplinska sankcija i koja – o tome će odlučivati nadležni organi DS-a – rekao je Lutovac.
Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak osudio je reakcije dela opozicije na pojavljivanje poslanice DS-a Gordane Čomić u parlamentu, i istakao da su njeni predlozi na mestu.
– Demokratska stranka je izgubila kompas i ona je demokratska samo po nazivu – ocenio je Čanak.
Na molbu da prokomentariše navode da je Gordana Čomić „Vučićev čovek”, rekao je da „veću glupost nije čuo”.
S. Stanković