Što manje članstva to veća nemoć sindikata

Na sceni je veliki broj različitih sindikata, a koliko sindikalnih organizacija u Srbiji stvarno ima malo ko bi mogao precizno da kaže. Zato je teško odgovoriti i na pitanje koliko zaposleni u našoj zemlji znaju o tome šta im sindikati, kao organizacije koje štite prava radnika, nude i kakvu vrstu pomoći mogu od njih da očekuju. Takođe, izuzetno je teško reći koliko su prava radnika zaštićena i da li se to čini na najbolji način jer se sve češće zabranjuje ili ograničava sindikalno organizovanje, a zbog sindikalnog rada bilo je i otkaza.

Po rečima predsednika UGS „Nezavisnost” Zorana Stojiljkovića sindikatima u poslednjih 40 godina nigde u svetu ne ide posebno dobro jer je dominacija korporativnog kapitala izuzetno izražena i sindikati koji deluju na nacionalnoj ravni teško s tim mogu da se bore.

- U situciji kada se vlade nađu između interesa svojih građana i zaposlenih i korporativnog kapitala - pobedu uglavnom odnosi korporativni kapital - kaže Stojiljković. - Tada počinje trka ka dnu - u kojoj investitori nude povoljne uslove, uz što manje plaćenu radnu snagu. To, naravno, slabi poziciju sindikata, ali ga, istovremeno, ne amnestira od sopstvenih slabosti.

Stojiljković ukazuje da sindikati često nemaju dovoljno pouzdanog partnera na političkoj sceni, a budući da je u Srbiji strah od gubitka posla veliki, interes i spremnost radnika da budu aktivni u sindikatu je sve manja. To je i razlog, ukazuje Stojiljković, slabljenja i razjedinjenosti sidnikata, što odgovara vlastima, i baš zbog toga glas o tome da se mora zaustaviti kršenje prava sindikanih predstavnika mora biti veoma glasan.  

- Uz klasične oblike diskriminacije, a to su pokazala dosadašnja istraživanja diskriminacije u radu - prema ženama, pripadnicima romske zajednice ili prema osobama s invaliditetom, sada visoko mesto zauzima diskriminacija po osnovi pripadnosti sinidikalnim i političkim organizacijama i ta praksa mora se zaustaviti – kaže Stojiljković.

Ukazujući da je stepen solidarnosti među zaposlenima izuzetno važan za održavanje ideje sindiklnog organozovanja, Stojiljković naglašava i da je i te kako važno da se promeni pristup prema potencijalnim članovima.

- Ako sindikati, u situaciji kada su sve brojniji različiti oblici radnog angažovanja, budu ograničeni samo na klasično zaposlene radnike, kao što je sada, neće biti dobro i članstvo će se osipati. Moraju se zastupati prava svih radnika, od volontera do stalno zaposlenih – kaže Stojiljković.

- Sindikalni pluralizam postoji i u razvijenim evropskim zemljama, ali na potpuno drugačiji način - kaže Goran Milić. - Kako bi sindikati u Srbiji bili jači, neophodno je da se promeni svest i razume da će se to postići isključivo uz veći stepen povezanosti i zajednički rad. Takođe, veoma je važno da se mladi ljudi, koji o sindikalnom organizovanju malo znaju, što je moguće više upoznaju s tim zašto je sindikalizam važan.

I po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, položaj sindikata, kao i sindikalnih predstavnika sve je teži, u mnogim kompanijama otežava se rad sindikata, a dešava se da predstavnici sindikata, zbog toga što su aktivni - ostanu bez posla.

- Najsvežiji primer je ono što su doživeli predstavnici našeg sindikata u Rumi, kao  i Imleku, jer su zbog sindikalnog delovanja dobili otkaz - kaže Milić. - Zato je potrebno da se omogući sloboda sindikalnog organizovanja i nemešanje u pravo radnika da izaberu svoje predstavnike.

Ukazujući da sindikati  u Srbiji nisu jedinstveni i zbog toga imaju manju snagu nego što bi mogli imati, Milić ističe da je jedan od razloga i to što je svakoj vlasti u interesu da oslabi drugu stranu. Po njegovim rečima, brojnost članova sindikata najveća je snaga radnika, i to zaposleni moraju da znaju.

- Slabljenju snage sindikata doprinelo je i formiranje novih, veoma malih organizacija, što neretko čine predstavnici sindikata koji su izgubili poziciju, a tu su i takozvani direktorski sindikati, iza kojih stoje ljudi na vrhu kompanije i koji zapravo vuku konce. Sve to, naravno, negativno utiče i na položaj radnika i i jačinu sindikalnih organizacija - ističe Milić.

D. Mlađenović