Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Aja Sofija svedok vekova

10.02.2020. 12:07 12:13
Piše:
Foto: pixabay.com

„Pobedio sam te Solomone“ prema legendi, bile su prve reči cara Justinijana kada je ušao u svoju zadužbinu, hram Aja Sofija, piše sajt Radio televizije Srbije.

Najveći vizantijski car je aludirao na Prvi hram koji je kralj Solomon izgradio u Jerusalimu, a bio je čuven po svojoj grandioznosti i lepoti.

Crkva Aja Sofija, odnosno crkva Svete mudrosti, 900 godina bila je pravoslavna svetinja, 450 džamija, a od 1935. je muzej koji godišnje poseti i do deset miliona ljudi. Za samo pet godina, od 532. do 537, napravljena je Aja Sofija, pravo čudo, najmonumentalnija građevina na svetu.

Nastala je na mestu nekadašnje istoimene hrišćanske bazilike iz 4. veka, čiji je ktitor bio Konstantin Veliki, vladar koji je usvojio hrišćanstvo kao zvaničnu veru svog carstva.

Budući da je ta crkva izgorela u požaru car Justinijan je uložio ogromna sredstva za novi hram u čijoj je izgradnji učestvovalo oko 10 hiljada ljudi i čuveni graditelji Antemije iz Trala i Isidor iz Mileta.

Nikada viđeno do tada, arhitektonsko rešenje bilo je jedinstveno pre svega zbog toga što je ogromna kupola podignute iznad kvadratne osnove. Kupola je prečnika oko 30 metara, a smatra se da je teška koliko i jedna gotička katedrala u Francuskoj.

Ovakav stil gradnje uticao je na pravoslavne hramove ali i na izgradnju džamija.I unutrašnjost građevine pravljena je tako da izmami uzdahe.

Umesto drveta za zidanje su korišćeni opeka, mermer i materijali iz Egipta, Rima, Azije i Afrike. Iz svih krajeva sveta, donete su srebrne i zlatne ploče, slonovača za izgradnju oltara, lukova i postolja za religijske obrede. Vrhunac raskoši bili su zlatni mozaici napravljeni takođe u 6. veku.

Nažalost, većina je odneta u Veneciju 1204. godine kada su Latini tokom Četvrtog krstaškog rata, opljačkali i grad i crkvu. Mletački dužd koji je naredio pohod na grad, Enriko Dandolo, deda Ane Dandolo supruge Stefana Prvovenčanog, sahranjen je upravo u ovoj crkvi.

Godine 1453. grad su osvojili Turci i Aja Sofija postaje džamija pa su joj pridododata četiri minareta.Ataturk joj 1935 godine menja namenu u muzej što ostaje i do danas.

I upravo tada biće otkriveni delovi impresivnih mozaika koji se i danas mogu videti na galeriji. Do nje vode čudni, polumračni hodnici nalik katakombama. Ali već pri ulasku na galeriju, kroz kupolu se probija svetlost i sva raskoš ove petnaestovekovne građevine još više dolazi do izražaja.

U istočnom delu galerije nalaze se dva mozaika vladarskih porodica koji su bili donatori crkve.

U carskoj loži je mozaik izrađen u 13. veku povodom povratka prestonice pod okrilje vizantijske vlasti. Na njemu je Isus između Bogorodice i Jovana Preteče koji ga mole da bude blagonaklon prema ljudima kada dođe vreme Strašnog suda. Ovo delo ima i posebnu umetničku vrednost, jer sveci imaju ljudske izraze i boju lica i zbog toga se uzima kao primer početka renesanse u vizantijskom slikarstvu.

Pretpostavlja se da u crkvi ima još dosta mozaika koji nisu otkriveni jer se nalaze ispod naknadno nanetih slojeva islamske umetnosti. Sve to govori o burnoj istoriji ove građevine u kojoj se i danas prepliću različite vere i pokoje sujevreje.

 

 

 

 

Piše:
Pošaljite komentar