Ričard Hamond ekskluzivno o svom novom serijalu na Diskaveriju

Ova serija puna akcije bavi se super veličinama dok legendarni britanski stručnjak za automobile i entuzijasta za graditeljstvo Ričard Hamond kreće u avanturu globalnih razmera. Od Velike Britanije i Nemačke do SAD, on je u misiji da istraži najveće svetske strukture i mašine i ide iza kulisa da bi razumeo naučne osnove svega „velikog" i shvatio kako inženjeri rade na izgradnji, održavanju i korišćenju ogromnih struktura.

Svaka epizoda vodi ga na novu lokaciju i do novih megastruktura, gde sreće zaljubljenike u svoj posao koji pokreću ove gigante i istražuje njihovu naučnu osnovu kroz niz eksperimenata. Od najdužeg podzemnog železničkog tunela na svetu do teretnog broda veličine četiri fudbalska igrališta, Ričard se upustio u proučavanje zaista ogromnih primera inženjerskog genija.

Ekskluzivno za Dnevnikov TV magazin Ričard Hamond govori o tome kako je serijal nastao i koje je sve izazove imao na snimanju.

Kako je emisija nastala?

- Obožavam da snimam inženjerske emisije jer sam fasciniran naukom, ali i ljudima koji stoje iza nekih zaista neverovatnih ostvarenja. Nisam inženjer niti naučnik, tako da mogu da postavim očigledna pitanja, sve dok ne shvatim određeni problem na pravi način i ne budem siguran da ga razumeju i drugi! Koristili smo „Big“ kao temu, jer je to potpuno drugačiji način posmatranja inženjerstva. Bilo da se radi o kontejnerskom brodu dugom četvrt milje, najdužem železničkom tunelu na svetu koji se proteže dva kilometra ispod Alpa, o ogromnoj hidroelektrani ili naftnoj platformi – zanimljivo je posmatrati džinovske strukture, način na koji one funkcionišu i kako je uopšte živeti i raditi na njima.

Od toliko neverovatnih inženjerskih podviga, kako ste izabrali one koje ćete uključiti u emisiju?

- Želeli smo da pronađemo zanimljive slučajeve i zaista ih istražimo. Vozeći se električnim motociklom dva kilometra ispod Alpa hteli smo da ispitamo bazni tunel Brener, najduži železnički tunel ikad izgrađen. Dozvolili su nam da detoniramo eksploziv i vozimo se mašinom za probijanje tunela, kako bi prokopali put kroz stenu i kročili tamo gde niko pre nas ranije nije. Takođe, vozili smo se u C-5M Super Galaksi, najvećem vojnom teretnom avionu na svetu. Dopustili su nam da se ukrcamo tokom dopune goriva što je prilično uzbudljivo ako uzmete u obzir činjenicu da smo leteli 6.000 metara iznad zemlje, brzinom od 500 km/h, avionom koji je težak 400 tona i udaljen oko 25 stopa od druge letelice! Dakle, poenta je istraživanje različitih svetova u kojima drugi ljudi zaista žive i rade.

Sa kojim izazovima ste se suočili snimajući džinovske strukture?

- Za početak, one nisu izgrađene kako bi smestile snimateljske ekipe. To su radna okruženja, te prolazak od vrha kontejnerskog broda Maersk do njegovog donjeg dela za potrebe snimanja nije bio lak zadatak. Morali smo da spustimo kamere pomoću konopaca i stativa i odemo dole merdevinama. Za to su nam bila potrebna čitava dva sata, a snimili smo pet minuta materijala. Takođe, snimali smo na naftnoj platformi, što nije mesto namenjeno muškaracima i ženama koji tumaraju tuda, razgovaraju i nose tešku snimateljsku opremu. Tako da je definitivno izazovno snimati džinovske strukture.

Ovaj serijal Vam je omogućio da posetite brojna mesta na svetu – koja Vam je bila omiljena lokacija za snimanje i zašto?

- Uživao sam u snimanju brane Kolnbrein u Austriji, zato što su brane građene u divljini, a tamo sam  uvek srećniji nego u gradu. To je bilo neverovatno i prelepo mesto. Brana je dvostruko zakrivljena jer je veoma tanka u odnosu na težinu vode koju zadržava, a to postiže efikasnim prijanjanjem uz stene.

Ako biste se vratili u prošlost da vidite kako je građeno neko džinovsko inženjersko čudo, šta bi bio Vaš izbor?

- Deo mene misli da bi to bile piramide zato što se vodi rasprava o tome kako su građene - da li su ih valjali na trupcima ili ih je hiljade ljudi vuklo kroz pesak. Zamislite efekat koji je građevina takvog obima imala na ljude u tom trenutku. Slično je i danas onima koji žive u malim jednostavno izgrađenim kućama i onda se u nekom trenutku nađu naspram višespratnice. Takođe, jednako su zanimljivi prvi avioni, neverovatni inženjerski poduhvati braće Rajt.

Da li postoji nešto što ste želeli da uradite u emisiji, ali nije bilo moguće iz nekog razloga?

- Ne, jer su nam ljudi bili od velike pomoći, a mi smo bili ambiciozni. Želeli smo da prođemo kroz sva mesta do kojih inače ne možete da dođete. Na primer, hteli smo da odemo iznad najviše platforme na Burdž Kalifi, te su nam dopustili da posetimo apsolutni vrh koji inače nije dostupan. Na platformi Gulf Oil poželeo sam da vozim podmornicu koju su koristili za popravljanje i dozvolili su mi. Dakle, ljudi su zaista bili kooperativni i to je sjajno jer vas ova emisija vodi na mesta koja inače ne biste imali priliku da vidite.

R. T. M.