Naslednici čekaju novce za 833 oteta preduzeća

Po rečima direktora Agencije Strahinje Sekulića, obeštećenje za oduzetu imovinu odvijaće se preko državnih obveznica, koje dospevaju u roku od 12 godina i isplaćuju se u godišnjim ratama, počev od 15. decembra 2021. godine.

– Ukupno je podneto 76.000 zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, a uz zahteve za koje je utvrđeno da postoji zakonska mogućnost za to, ima i neosnovanih – kaže Sekulić. – Uz to, procenjuje se da između 25 i 30 odsto osnovanih zahteva ne ispunjava zakonske uslove za naturalnu restituciju, pa će njihovim podnosicima biti utvrđeno pravo na obeštećenje. Obeštećenje će se odvijati preko obveznica Republike Srbije i u novcu za isplatu akontacije obeštećenja. Osnovne elemente obveznica, iznos emisije, kao i uslove distribucije i naplate obveznica propisaće Vlada Srbije, na predlog Ministarstva finansija, najkasnije do 30. juna ove godine.

Među zahtevima za vraćanje oduzete imovine ima i onih koji se odnose na povraćaj preduzeća. Od ukupnog broja podnetih zahteva takvih je 883, a direktor Agencije ukazuje na to da je postupak za utvrđivanje prava na obeštećenje za oduzeta preduzeća među najsloženijim.a

– Te postupke Agencija sprovodi uz velike napore, između ostalog i zato što je nemoguće pribaviti zakonom propisanu dokumentaciju neophodnu za utvrđivanje osnovice za obeštećenje. Ipak, sigurno je da će i ti postupci biti uspešno urađeni, ali naglašavam da je u postupcima po tim zahtevima veliki problem nedostatak dokumentacije, bez koje nije moguć dalji rad – ističe Sekulić. 

Kraći rok isplate za najstarije

– Iako je postupak isplate za sve isti, ima izuzetaka – kaže Strahinja Sekulić. – Naime, za one koji su 6. oktobra 2011. godine, kada je stupio na snagu Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, bili stariji od 70 godina, obveznice dospevaju u roku od pet godina. Kraći rok isplate važi i za one koji su na dan stupanja na snagu tog zakona bili stariji od 65 godina i za koje obveznice dospevaju u roku od deset godina.

Vrednost imovine koja ne može biti vraćena u naturalnom obliku po proceni Poreske uprave iznosi 13,6 milijardi evra, a za obeštećenje je zakonom predviđen iznos od dve milijarde evra. Sekulić kaže da na osnovu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ukupno obeštećenje po osnovu oduzete imovine jednog bivšeg vlasnika, po svim osnovima, može dostići opšti iznos do maksimalno 500.000 evra. Ni kada jedan zakonski naslednik po odredbama tog zakona ostvaruje pravo na vraćanje oduzete imovine od više bivših vlasnika, obeštećenje po osnovu svih bivših vlasnika, u okviru njihovog zakonskog maksimuma, u opštem interesu, ne može preći iznos od 500.000 evra.

– Nijedna država, pa ni naša, ne može imati potpuno obeštećenje i posebno podvlačim da ni mnogo bogatije i ekonomski razvijenije države, koje su sprovodile postupak restitucije, nisu bile u mogućnosti da u punom obimu sprovedu restituciju u bilo kojem od pomenuta dva oblika, odnosno ni u naturalnom obliku, kao ni u vidu novčanog obeštećenja – ističe Sekulić.  

Naš sagovornik napominje da će promet obveznica, koje će biti emitovane u skladu sa Zakonom vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, biti slobodan, odnosno one će moći da se kupuju i prodaju na Berzi.

– Rok je odredio zakonodavac, a imajući u vidu makroekonomsku stabilnost i opšti interes pošto je već na prvi pogled jasno da je reč o sumi koja će predstavljati veliko opterećenje za buyet Srbije. Iznos obeštećenja utvrđuje se u evrima, tako što se osnovica obeštećenja pomnoži koeficijentom koji se dobija kada se stavi u odnos iznos od dve milijarde evra i iznos ukupnog zbira osnovica obeštećenja utvrđenih rešenjima o pravu na obeštećenje uvećanog za procenu neutvrđenih osnovica. Kada Vlada Srbije utvrdi koeficijent, Agencija će donositi pojedinačna rešenja u kojima će biti utvrđen iznos obeštećenja, rokovi i akontacija. Na osnovu tih rešenja podnosioci zahteva moći će da naplate akontaciju u novcu, koja iznosi deset odsto od utvrđenog iznosa obeštećenja, a koji ne može biti veći od 10.000 evra po bivšem vlasniku po svim osnovima. 

D. Mlađenović