Majka i ćerka iz Čerevića dobile pomoć nakon pisanja „Dnevnika”

Kuća na kraju sela od blokova, malo drva ispred, koja jasno pokazuju nemaštinu, tri kera i dve mačke, jedino društvo tim ženama koje je bolest i nemaština pritisla sa svih strana. I još jedno malo kuče na samim vratima, koje je Marijana našla na putu i uzela ga dok prijatelj ne dođe da ga udomi, kaže – nije mogla da ga ostavi samog, udarenog na putu... Kad smo upitali u selu za ulicu u kojoj dve žene žive, rekli su nam da idemo do kraja i tražimo trošnu kuću... tamo živi Marijana s majkom. Obe žene su bolesne i žive od svega 18.730 dinara mesečno socijalne pomoći. Da nesreća nikada ne ide sama, desilo se i da Milosava padne i slomi nogu, da joj se naprave žive rane, a ćerka da se stara o njoj koliko može jer nema pare za lekove, a i majci je neophodna stručna nega.

Nakon poziva novinara „Dnevnika” predsedniku opštine, koji nije bio upućen kroz kakvu muku prolaze žene, rekao je da pomoć stiže odmah sutra. Da nam Marijana nije javila vreme u koje će predsednik opštine posetiti njihovu kuću, akcija bi prošla bez medija, ali nije bio takav slučaj. Bili smo da posvedočimo da će Marijani i Milosavi biti bolje i na momenat tako i beše, jer je ođednom dvorište bilo puno ljudi spremnih da urade sve što mogu i da pomognu ženama u nevolji.

Žive od socijalne pomoći, obe bolesne

Obe žene su bolesne i žive od svega 18.730 dinara mesečno socijalne pomoći. Da nesreća nikada ne ide sama, desilo se i da Milosava padne i slomi nogu, da joj se naprave žive rane, a ćerka se stara o njoj koliko može jer nema pare za lekove, a i majci je neophodna stručna nega.

Ćerka kaže da je tražila pomoć svuda, i po opštini, te sad je dužna u selu, a one spajaju kraj s krajem. Zadužila se, kaže, da bi imala za lekove, pelene... i sramota je da traži, ali mora.

– Prijavila sam 10. januara da su se majci pojavile rane od ležanja, koje su bile crne i tada su nam na pregledu rekli da se na rani već nekoliko dana nalaze crvi – kaže Marijana, koja je i sama operisana od benignog tumora dojke, a sledi joj i operacija na materici, međutim, nema kome da poveri majku na čuvanje.

Noga majci zarasta, međutim, Milosava i dalje ima dekubituse i neophodno joj je bolničko lečenje jer Marijana ne može sama da se brine o njoj, niti je obučena za taj posao. Zvali smo i direktora Doma zdravlja dr Masuda Momenija Sedehija, koji je obećao da će uraditi sve što je do njih, te je još juče stigla kućna nega, a danas će sanitetsko vozilo doći po Milosavu da je odveze u Urgentni centar u Novi Sad da bi se utvrdilo da li ispunjava uslove za bolničko lečenje, što će verovatno biti slučaj, te će Marijana moći malo da predahne.

Sve je bilo kao horor, ali rana zarasta

Podsećamo, Milosava je pala 13. decembra prošle godine i slomila nogu, nakon čega joj je stavljen gips od kuka do stopala. Sanitetsko vozilo je stiglo tek sutradan jer je Milosava padala nekoliko puta prethodnih meseci i ćerka nije bila sigurna u to da li je majka nešto slomila ili nije. Milosava nije zadržana u bolnici jer je potpisala da neće da ostane na bolničkom lečenju, a pošto je Marijani bilo loše, nije mogla da prati majku u Urgentni centar jer je i sama bolesna, te nije mogla da se izbori za to da majku zadrže na lečenju. Milosava i nakon mesec i po trpi bolove jer su se pojavile rane od ležanja, odnosno dekubitusi, a da stvar bude gora, i crvi ispod gipsa, koje su bolničari videli tek na sledećem pregledu. Po Marijaninim rečima, scena je bila hororična jer su crvi ispadali iz gipsa kad je otvoren... Lekari su je previli i rana sada zarasta.

– Ne mogu mnogo da pričam jer me boli, nećete mi zameriti – rekla nam je tiho Milosava, koja je ležala na krevetu, dok je tranzistor tiho svirao.

U očima joj se videlo da je rana boli, da ne može da ustane i da je sve spalo na Marijanina leđa.

– Sve ćemo učiniti, kao što i činimo kada su pacijenti u pitanju – istakao je direktor Doma zdravlja.

Predsednik opštine Beočin Mitar Milinković kaže da je došao da donese materijalnu i pomoć u paketima Marijani kao aktivista SNS-a jer mu zakon ne dozvoljava pomoć ukoliko nije privatno organizovana. Kako bilo, pomoć je stigla u vidu paketa i novca, dok će danas stići i kamion s drvima.

– Otvorićemo im i račun u prodavnici, mimo prava koje žene ostvaruju kod Centra za socijalni rad te će moći da kupuju potrepštine za kuću o našem trošku, i to je način da pomognemo – kaže Milinković. – Možemo majku i da smestimo u Dom za stare i da pomognemo tako što ćemo platiti taj smeštaj. Ali Marijana ne prihvata takvu pomoć jer smatra da majka može da se oporavi i da hoda kao što je nekad hodala.

Marijana i Milosava su od aktivista dobile pakete pomoće u hrani, sredstvima za higijenu, ali i novčanu pomoć od 24.000 dinara. Sledi ogrev i račun u prodavnici za namirnice i hemiju, a i kućna nega, kao i bolničko lečenje je stavljeno kao opcija.

– Sad mogu da vratim dugove od novca koji sam dobila – rekla je Marijana, kojoj je briga o drugima postala prioritet, čini se.

Nakon odlaska predsednika opštine i članova SNS-a, na vratima se pojavila drugarica iz osnovne škole Marijana Marković, koja danas živi u Novom Sadu i ima troje dece, te je u ime grupe „Mame Novosađanke”, koje su se brzo organizovale za pomoć, Marijani predala veliki paket brašna, soli, kao i kutiju punu lekova i pelena...

Marijana se malo odobrovoljila i muka joj je lakše pala kada je shvatila da nije ostala sama. Nedaća i bolest ume svakog da zadesi i nije sramota tražiti pomoć jer se ljudi brzo udruže kad je nevolja. Marijani i njenoj majci je stigla mala pomoć, važno je sada da njihova storija ne bude priča iz novina, već da te žene žive pristojno, kako svako živo biće zaslužuje.

Maša Stakić

Foto: Vanja Fifa