Roman Kugla na nebu Snežane Lazić: Život je odvažnost
NOVI SAD: Evo jedne lepe i dobre knjige za decu, napisao je pesnik Pero Zubac u predgovoru romana „Kugla na nebu“ Snežane Lazić.
Basnoliko-prozno tkivo, unutar kojeg su, kako navodi i sama autorka, životinjama, glavnim junacima, date ljudske osobine, kao što su govor, karakter… izliveno je u jasne, pitke, a stilski postojane scenske nizove, često naglašene sentimentalnosti, ali ne i patetične, iako se takva opasnost sama po sebi nudi. Tok fabule je minuciozno ukumponovan do samog kraja romana, a nekoliko važnih momenata, skupno gledano, imajući upravo u vidu i sugestivno ispripovedanu priču, daju estetsku punoću ovoj knjizi bogatoj elementima čitalačke radosti.
Romani za decu, prema stavu Eriha Kastnera, tvorca „Emila i detektiva“, trebalo bi da budu kvalitetan put prema odrastanju, ispunjen temama koje najmlađi proživljavaju, ali i pustolovinama mogućim samo u svetu mašte. Pletući svoje prozno tkanje oko srne Tare, njene sestre Lane, te niza drugih, često pođednako važnih likova, poput Ogija, Nestora, Dabe i Starog Čike, autorka je učinila baš to, preplitala realne životne situacije i svet imaginacije. Čini se ipak da se iznad toka pripovedanja, iznad te narativne mreže iskustava i spoznanja o opštim vrednostima, prijateljstvu, ljubavi, slobodi, ali i bolu, sa kojim se kroz život suočava svako svesno biće, oseća poziv na povratak prirodi.
Nije lako pisati za decu. Ona znaju biti surovo iskren kritičar. Ako ih knjiga osvoji, pratiće junake bez uzimanja vazduha između dva poglavlja. Ukoliko im je, međutim, smorna, zevaće bez ustrčavanja i ruke na ustima. I knjigu zaboraviti kao da je nije ni bilo. Snežana Lazić nije napisala dosadan roman. Njena priča je živa, teče, razliva se u poneki rukavac, da bi se opet vratila matici, uspostavljajući veze koje postoje između unutrašnje lepote junaka i onoga što je vidljivo i opipljivo, ali bez suvišnih digresija, nerazumljive simbolike i upitnih motiva. Izbegla je pri tome autorka zamku kreiranja vaspitnog priručnika umotanog u literarni celofan, a ipak ugradila u svoju spisateljsku kulu mnoštvo poruka i pouka.
Ima ovaj roman još mnoge aspekte vredne pažnje, te stoga čitalac sa podužim stažom ne bi trebalo da mu prilazi sa predubeđenjem, opterećen poetikama koje voli više ili na koje je navikao. „Kugla na nebu“ jeste usmerena ka deci koja još nisu izgubila smisao za nevino i naivno, spontano doživljavanje sveta kroz književno uzbuđenje. Ali i mi stariji, koje je svakodnevica već učinila nesvesnim robovima odeđenih društvenih konvencija, navika i ambicija, ako se bez predrasuda prepustimo tekstu Snežane Lazić, družićemo se sa autentičnim štivom koje pre svega poručuje da je život odvažnost. Mada nema sumnje da će “Kuglu na nebu” ipak najviše voleti mlađi deo „čitalačkog čopora“.
M. Stajić