Nije bilo prekoračenja zagađujućih materija u Zrenjaninu
ZRENJANIN: Zavod za javno zdravlje u Zrenjaninu objavio je najnovija istraživanja o kvalitetu vazduha u gradu na obalama Begeja.
Kao i tokom prethodnih godina, Zavod za javno zdravlje je i 2019. pratio kvalitet vazduha na tri merna mesta: u Zrenjaninu na Trgu Dositeja Obradovića i na Bulevaru Veljka Vlahovića, kao i u Elemiru.
„Tokom novembra i decembra 2019. nije bilo prekoračenja koncentracija osnovnih zagađujućih materija, odnosno čađi, sumpor dioksida, azotnih oksida i suspendovanih čestica. Dosadašnji nivoi aerozagađenja nisu bili takvi da je potrebno nositi maske. Eventualno bi oboleli od hroničnih bolesti mogli da razmotre upotrebu maski. Ali, u svakom slučaju, meteorološke pojave, prisutne u poslednje vreme, svakako da pogoduju i pojačavaju štetna dejstva zagađujućih materija vazduha“, navode u Zavodu.
Najveći potencijalni zagađivači vazduha su saobraćaj, industrija, termoenergetska postrojenja i domaća ložišta.
„U našoj sredini, tokom poslednjih godina, koncentracije osnovnih zagađujućih materija imaju stalan, prilično ujednačen nivo. Tokom poslednjih meseci ti nalazi su u skladu sa rezultatima prethodnih godina. Nisu zabeležene koncentracije koje su opasne u akutnom smislu po zdravlje stanovništva. Ne treba zaboraviti da su često koncentracije zagađujućih materija mnogo veće u zatvorenom (stambenom) prostoru, nego spolja“, saopštava Zavod za javno zdravlje Zrenjanin.
Međutim, u pogledu uticaja na zdravlje, najveći problem predstavljaju čestice manje od 2,5 mikrometra. One se najduže zadržavaju u vazduhu i najdublje prodiru u disajne organe. Izazivaju različite efekte u zavisnosti od sastava. Sva dosadašnja istraživanja ukazuju da suspendovane čestice značajno deluju na zdravlje, posebno na decu i starije osobe, i da nije utvrđen prag ispod kog se štetni efekti ne javljaju. Hronična izloženost česticama doprinosi povećanju rizika za razvoj respiratornih i kardiovaskularnih bolesti i karcinoma pluća.
Inače, u srednjobanatskom regionu se ne obavljaju merenja suspendovanih čestica manjih od 2,5 mikrometra.
„Da bi se dale konkretne preporuke, neophodno bi bilo znati tačne koncentracije zagađujuće materije u realnom vremenu. To se ostvaruje putem automatskih mernih stanica, koje ne postoje u našoj sredini. Metodologija merenja nivoa aerozagađenja je takva da se sprovode kontinuirana 24-časovna, višednevna merenja. Nakon toga se analizira uzorak i početkom narednog meseca imamo rezultate merenja za prethodni mesec. Znači, ne postoje automatske merne stanice koje u realnom vremenu očitavaju koncentracije određenih zagađujućih materija“, zaključuje Zavod za javno zdravlje Zrenjanin.
Ž. B.
