Kako su “Rolingstounsi” osvetlili Zlatni grad
Ukoliko pitate koji je najlepši grad u Evropi, često ćete dobiti odgovor da je to - Prag.
Kako nam je objasnila Iranka koja je bila naš vodič kroz Stari Grad, Prag je sagrađen od mnogo slojeva. Nije nimalo neobično da se u jednoj građevini stopi četiri-pet različitih arhitektonskih stilova, što samo po sebi gradu daje izvestan šarm. Ukoliko investitor želi da gradi zgradu i prilikom iskopavanja naiđe na ostatke istorijske građevine, zakonom je obavezan da o svom trošku inkorporiše njeno očuvanje u svoj projekat. Tako nastaju interesantna arhitektonska rešenja koja češku prestonicu čine zaista jedinstvenom.
Prva stanica naše ture bio je čuveni Astronomski sat. Reč je o trećem astronomskom satu po starosti u Evropi i najstarijem astronomskom satu na svetu koji još uvek radi. Kada izbije pun sat, dolazi do malog performansa, nazvanog Dvanaest apostola. Premda je većina turista razočarana “predstavicom” koja traje svega 45 sekundi, njena suština je zanimljiva i poučna: na satu su prikazane četiri pošasti kojih su se Česi najviše bojali – Smrt (koju simbolizuje kostur), Taština (čovek sa ogledalom u ruci), Pohlepa (čovek sa torbom punom novaca) i Invazija Pagana (simbolizovana čovekom obučenim kao srednjovekovni Turčin). Ispod ovih figura nalaze se Anđeo, Zapisničar istorije, Astronom i Filozof. Prilikom otkucaja punog sata, Smrt zazvoni metalnim zvoncem i obrne peščani sat koji drži u ruci, a zatim pred publiku redom izlaze statuice Dvanaest Apostola koji veselo klimaju glavama. Kada njihova parada prođe, petao zakukuriče i time je performans završen.
U samom istorijskom centru nalazi se i čuveni Karlov univerzitet, koji predstavlja najstariji slovenski univerzitet i jedan od najstarijih u Evropi. U njegovoj neposrednoj blizini naišli smo na spomenik Mocartovom „Don Đovaniju“ čija je premijera bila upravo u Pragu davne 1787. godine. U znak zahvalnosti za tu čast postavljen je i spomenik, koji deluje pomalo mračno i jezivo ukoliko se ne zna priča o muzičkom spektaklu koja stoji iza njegove postavke.
Obišli smo i Jevrejsku četvrt gde smo čuli priču o lošim uslovima u kojima su praški Jevreji vekovima živeli. Naredbama vlasti bili su izolovani u taj deo grada i uprkos povećanju broja stanovnika, nisu dobili dozvolu da ga prošire. Stoga nije bila retkost da dve ili više mnogočlanih porodica žive u jednosobnom stanu, rečima našeg vodiča, „jedni drugima na glavi“. Posebno stajalište bilo je kod starog jevrejskog groblja gde smo čuli deo njegove mračne istorije, koja zbog zabrane širenja površine podrazumeva i do 12 slojeva grobova jednih nad drugima.
Kako se naš obilazak približavao kraju, polako se spuštao i suton. Grad je odista magičan u to doba, naročito kada se upale svetla na Praškom zamku. Izuzetno nas je iznenadilo saznanje da su postavku svetala oko zamka isfinansirali u celosti svetski poznati Rolingstounsi! Naime, ovaj bend je nakon pada Gvozdene zavese bio prvi koji je gostovao u češkoj prestonici. Njihov koncert se održavao baš u Praškom zamku, ali kada su članovi benda stigli u grad noć pred nastupa uopšte nisu videli zamak preko Vltave jer nije imao nikakvo osvetljenje. Kada su sutradan po danu ugledali predivan zamak, zaključili su da je šteta da njegova lepota bude skrivena pod okriljem noći. Kako češka država nije u tom trenutku imala dovoljno novaca da osvetli zamak, članovi benda su to učinili o svom trošku, plativši oko 32.000 dolara kako bi žitelji i posetioci Praga mogli da uživaju u nesvakidašnjem prizoru svetlima obasjanog dvorca.
Kažu svi da su cene nekretnina u Pragu vrlo visoke, ali i da je životni standard visok, a stopa zaposlenosti čak 98% u Pragu. Kako su nam objasnili, ko želi da radi u Pragu, naći će posao. Uprkos dobroj finansijskoj situaciji, upravo tog dana su se održavali veliki antivladini protesti. Mesto održavanja protesta je bio veliki Letnji park. Kad nas je put u toku dana naneo tamo, očekivala sam da se osećamo nebezbedno. Slike protesta koje sam imala u glavi nimalo nisu odgovarale onom što smo zatekli: veseli, nasmejani parovi koji šetaju sa rumenom, brbljivom dečicom ili čak guraju kolica za bebe... Sa razglasa se puštala češka himna koju su svi gromoglasno pevali, mnogi sa rukom na srcu. Jednoj od mojih drugarica su u tom trenutku zasuzile oči jer je „pesma tako lepa“…
Pored Hradčana, obišli smo i Višehrad koji je takođe predivan zamak sa koga puca pogled na ceo grad. Meni je naročito drag jer me je moj sada već verenik u jednoj dobro isplaniranoj i maestralno koordinisanoj akciji upravo tu iznenadio prosidbom! Sve se odigralo u vrlo romantičnom okruženju, pod svetlom mnoštva malih lampiona, a moje „da“ je ispraćeno zvonjavom sa obližnje katedrale i konfetama.
Pored navedenih mesta, vredi obići i Petrinovu Kulu, sa koje se pruža prelep pogled na grad. Premda, da bi se došlo do vrha, treba savladati priličan broj stepenica koje se uvijaju spiralno, vredi tog truda da bi se Prag video iz jedne potpuno drugačije perspektive.
Darija Marić
Foto: Stefan Martinov