Ana Tot izrađuje lutke po crtežima mališana
O značaju i vrednovanju ručnog rada često se različito misli, ali dileme o tome da originalni pokloni nikada ne izlaze iz mode nema te se krpene unikatne lutke Ane Tot, koje može da izradi i po crtežu koje donose klijenti, kupuju s mnogo emocija i oduševljenja.
Osim lutkarstvom, Ana Tot bavi se i slikarstvom, a za „Dnevnik” otkriva da joj je lutkarstvo draže te da svoje lutke pravi od raznih mekanih tkanina, poput pamuka, tila i žerseja.
– U pitanju su fine, meke tkanine, zato što deca vole da su lutke mekane i da mogu da osete njihovu toplotu u zagrljaju – kaže Ana, i dodaje da se trudi da lutke budu i nasmejane i lepe. – To je bitno jer onda mogu da je zagrle dok spavaju i pri tom da ih greje, a protivnik sam plastičnih lutaka jer mi deluju tako hladno i veštačko, dok krpene imaju dušu.
Lutkarstvo je u Anin život došlo pre više od tri godine, na predlog njenog sina. Iako se ona na taj predlog samo nasmejala, usledilo je neprestano i istrajno istraživanje i učenje, a zatim i ljubav.
– Od tog trenutka sam svaku noć, umesto u gledanju televizije, provela gledajući na „Jutjubu” priloge o šivenju lutaka i tako uzastopno celu godinu – otkriva naša sagovornica. – Na taj način sam učila i onda sela za mašinu i počela da šijem i vremenom mi je išlo sve bolje i bolje. Nakon nekog vremena, s oduševljavam sam gledala lutke koje bih poređala u sobi. Kada sam se usavršila, pre oko dve godine, počela sam da ih prodajem i deca zaista vole moje lutke.
Da bi prikazala svoj rad, Ana ponekad ide na „Noćni bazar”, a stranica na „Fejsbuku” pod nazivom „Ana Tot HandMade Art” takođe je jedan od vidova komunikacije između nje i kupaca. Ona navodi da njene lutke najviše interesovanja izazivaju kod dece, roditelja, ali i i muškaraca koji ih kupuju za poklon, a neke su prodate i u inostranstvu. Svaka Anina lutka je unikat, a zanimljiva je mogućnost izrade lutke po želji ili crtežu kupaca. Takve naruybe najčešće imaju bake koje donesu crtež koji nacrta njihova unuka. Nakon toga, kako kaže Ana, sledi oduševljenje mališana.
– Najbolja je reakcija dece, a iako su takvi zadaci uvek izazov za mene, uvek kažem da sve mogu i sve prihvatim te dam svoj maksimum – objašnjava Ana. – Najzanimljiviji zadatak do sada mi je bio crtež jedne devojčice koja je na nosu svoje lutke nacrtala bubamaru i velike oči i štrokavu kosu. Sve sam napravila tako pa je devojčica, kada je videla lutku, počela da plače i da je grli. Takođe sam za jednu koleginicu pravila lutku u obliku njenog prijatelja harmonikaša. Uslov je bio da ima harmoniku i da liči na njega i uspela sam jer se prepoznao, a pri tom i oduševio.
Veličina lutke se uglavnom kreće od 30 do 40 centimetara, dok Ana planira da iznenadi svoju unuku s metar visokom „Frozen” lutkom. Ana, osim što je kreativna i vredna, takođe je i humana jer je pre Božića poklonila Odeljenju onkologije nekoliko prazničnih ukrasa i time ulepšala njihov prostor. Posla, kako kaže, ima svaki dan i nikad joj nije teško. Za izradu jedne lutke potrebno joj je oko deset sati, a kada su u pitanju planovi i želje za budućnost, Ana bi volela da ima radnjicu u kojoj bi napravila posebnu bajku za decu.
– To bi bio melem za oči i deca bi osetila prave igračke – ističe Ana. – I dalje se ceni ručni rad, ali se često nema para, a i roditelji usmeravaju decu na plastične lutke. Meni se to ne sviđa jer je to kratkog veka i deci je to interesantno samo nekoliko dana. Ove krpene lutke su unikatne i deca mogu da spavaju s njima. I mi smo imali svoju krpenu lutku kad smo bili mali. Ja se moje i dan-danas sećam i drago mi je zbog toga, mislim da je to potrebno i današnjoj deci jer takve lutke postaju prijatelji.
K. Ivković Ivandekić
Foto: V. Fifa