Srbija na 91. mestu po korupciji
BEOGRAD: Srbija sa indeksom percepcije korupcije 39 zauzima 91. mesto među 180 zemalja sveta, navodi se u predstavljenom godišnjem istraživanju Transparensi internešenela.
Srbija se nalazi u donjem delu rang liste, gde nije bila još od 2006. godine, izjavila je izvršni direktor Transparentnosti Srbija Bojana Medenica i dodala da je Srbija pala za četiri mesta na rang listi u odnosu na prošlu godinu, iako je indeks percepcije korupcije ostao isti - 39.
S tim skorom, Srbija sa nalazi u grupi zemalja s raširenom korupcijom, s četiri poena ispod svetskog proseka (koji iznosi 43) i čak 19 poena manje od evropskog proseka, odnosno 27 poena ispod proseka zemalja Evropske unije.
Na vrhu liste nalaze se Novi Zeland i Danska sa 87 poena, dok su na dnu Somalija sa 9, Južni Sudan sa 12 i Sirija sa indeksom od 13 poena.
Među bivšim jugoslovenskim republikama, najbolje je kotirana Slovenija, koja je na 35. mestu sa indeksom 60, zatim sledi Hrvatska koja je 63. sa indeksom 47, Crna Gora je na 66. mestu sa indeksom 45, BIH je na 101. mestu s indeksom 36, dok je indeks Severne Makedonije 35 i zauzima 106. poziciju na rang listi 180 zemalja.
Vladimir Goati upozorio je da korupcija predstavlja jednu od najozbiljnijih smetnji za privredni razvoj. On je istakao da vrednost indeksa percepcije korupcije ispod 50 odsto za Srbiju govori da je korupcija ne samo visoka, već je i endemskog karaktera. To govori i o slabosti vladavine prava u Srbiji, naglašava Goati.
On je posebno naveo primer imenovanja v.d. čelnih ljudi u javnom sektoru u Srbiji, pre svega u javnim preduzećima. Goati ističe da vlast na ovaj način nosioce ekonomske moći u javnom sektoru drži "na kratkoj uzici".
Goati naglašava da se vlast nikako ne odriče ove mere za kontrolu nosilaca ekonomske moći, a u pitanju je veoma značajan element endemske korupcije u društvu. On takođe nije uveren da postoji jaka politička volja da se suzbija korupcija, a za to u Srbiji treba vremena.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ukazao je na činjenicu da je i MMF upozoravao Srbiju da ukine v.d. stanje u javnom sektoru, kao oblik političke kontrole. On je istakao da se stiče utisak da pojedinci u vlasti misle da je v.d. stanje dobra stvar.
Nenadić je posebno pomenuo i problem načina zaključivanja ugovora u slučaju velikih infrastrukturnih projekata. Ti projekti se poslednjih godina uglavnom dogovaraju direktno, mimo sistema javnih nabavki.
Nenadić je takođe istakao da se osim međudržavnih sporazuma, kao pravni okvir za zaključivanje ovih sporazuma, donose i posebni zakoni za pojedinačne infrastrukturne projekte.
