Danas Pomen žrtvama Racije na novosadskom Keju

Srbi, Jevreji i Romi masovno su streljani u gradu i bačeni pod zaleđeni Dunav. Ubijeni su jer su govorili drugačijim jezikom i imali drugačiju veroispovest. U tom krvavom piru nisu bila pošteđeni ni deca, ni žene, ni starci.     

Pomen žrtvama će početi obraćanjem gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, u ime Srpske pravoslavne crkve molitveni pomen održaće episkop bački Irinej, potom će molitveni pomen i besedu održati vrhovni rabin Srbije Isak Asijel. Nakon polaganja venca i posluženja koljivom i kolačem u organizaciji Kola srpskih sestara, građani će biti pozvani da prisustvuju pomenu na Štrandu, kod glavnog ulaza gde je smešteno spomen-obeležje.   

U Novom Sadu je tokom ove nedelje organizovano više manifestacija koje su bile posvećene tim tužnim i tragičnim događajima. Među njima, juče je bilo i predavanje kustosa-istoričara Dimitrija Mihajlovića učenicima o Raciji u južnoj Bačkoj, održano u dupke punoj sali Muzeja Vojvodine. Racija je počela 4. januara 1942. u Šajkaškoj oblasti, nastavila se u Novom Sadu i završila u Bečeju 29. januara 1942. Raciji su prethodili događaji u Sirigu aprila 1941. godine, kada je pobijeno 111 ljudi.    

Mađarska vojska nije imala konkretan dokaz o tome zašto to radi, osim što je proglasila da se pojavila četnička grupa, u smislu gerilske akcije protiv mađarske vojske u nadiranju, i da je zato potrebna odmazda koju je mađarska vojska počinila u mestu Sirigu u Bačkoj aprila 1941. Likvidirano je 111 osoba, uključujući i žene i decu, naveo je u svom predavanju Mihajlović, dodajući da se odmazda mađarske vojske ogledala u tome da je njome bilo pogođeno 50 različitih mesta i ubijeno više od 3.500 ljudi, maltretiranje je doživelo oko 10.000 ljudi i pričinjena je velika materijalna šteta. 

Mađarska vojska je 4. januara ušla u Čurug i Žabalj. Čurug je i najviše stradao u Raciji: pobijeno je 893 ljudi, rekao je Mihajlović.

Kako je dodao, po brojnosti pokolja, Srbi su bili centar te likvidacije, slede Jevreji i Romi.

Racija iz Šajkaške se proširila na Novi Sad 21, 22. i 23. januara. Vojska je upadala u kuće, isterivala ljude, a privedenima je odmah presuđivano. Prvo streljanje, kako je istoričar Dimitrija Mihajlovića naveo, dogodilo se u Domu kulture gde je ubijeno 15 ljudi, a najveći pokolj se dogodio 23. januara, kada je samo u Miletićevoj ulici pobijeno 500 osoba. Mihajlović je citirao iz dokumentacije reči Lajoša Deaka, jedne od centralnih ličnosti za sprovođenje Racije u Novom Sadu, koji je rekao: „Stanovništvo koje pomaže partizane nije načisto s tim kakve smrtnonosne posledice to nosi za njih. Uopšte se može reći da je veći deo stanovništva zlonameran, balkanski za koji ne bi bilo šteta kad bi potpuno nestao. Svi su sumnjivi zbog komunizma... Sada će platiti za to.”   

Ubijeni su mahom muškarci, obrazovani ljudi, učitelji, lekari, zanatlije koji su imali i materijalno bogatstvo i neki uticaj u mestu. Bilo je veoma važno da se što pre reši uticajnih i bogatih ljudi jer je na njihovo mesto uglavnom dolazila mađarska sirotinja, koja je učestvovala u Raciji. To su bili dobrovoljci. Uz genocidnu likvidaciju dogodila se i stravična pljačka stanovništva, navodi Mihajlović. 

Ukupan broj žrtava Racije u Šajkaškoj za vreme Božića: 2.345 ljudi, opljačkan je i novac, a imovina spaljena. On je rekao i da postoje mesta u kojima je Racija sprečena uz pomoć lokalnih vlasti u kojima nisu bili Srbi. Kako je naveo, tako je u Kaću Racija sprečena uz pomoć domaćih Nemaca, predsednika opštine Đurike Majera i beležnika Endrea Horvata, koji su imali zaista dobar odnos sa srpskim življem i izdejstvovali su da se surova racija, sprovedena u drugim mestima, u Kaću ne sprovede. Monstruozni zločin sprečen je i u Budisavi, gde je živelo mađarsko i nemačko stanovništvo, dok je u Kovilju Lajoš Dunafalvi izašao pred vojsku u nameri da razgovara s vođom i njih dvojica su se celu noć svađala i raspravljala. Na kraju je Dunafalvi izdejstvovao da se racija u Kovilju izbegne. Meštani pamte Dunafalvija kao izuzetnu pozitivnu ličnost, koja je spasla mnoge živote. Nadalj i Turija su takođe bili pošteđeni od racije zbog nemačkog i mađarskog stanovništva.

E. Marjanov