Staklena i kartonska ambalaža - ekološki standard i nužnost

O zaštiti životne sredine i više nego aktuelnoj temi zabrane korišćenja plastičnih kesa za list „Dnevnik“ govorila je i diplomirana ekološkinja, predsednica Humanitarno-ekološke organizacije „Čepom do osmeha“ Vanja Petković.

- Proizvodi od plastike doneli su brojne koristi za društvo, kako u pogledu smanjivanja troškova, tako i zbog toga što su obezbedili kvalitetnije čuvanje proizvoda – objasnila je Vanja Petković. - Ipak, bez obzira na brojne benefite, ne možemo zanemariti činjenicu da je plastični otpad robustan i da se stotinama godina zadržava u okruženju, što je posledica njegovog hemijskog sastava. Problem koji se tiče konkretno plastičnih kesa rastao je sa brojnošću ljudske populacije i  potrebama savremenog života. Podatak da se u toku jednog minuta u svetu proizvedi milion plastičnih kesa u prvom trenutku zvuči zabrinjavajuće, ali smatram da je sada pravo vreme da se tome posveti ozbiljna pažnja, jer imamo mogućnost za upotrebu alternativnih rešenja.

Kao alternativno rešenje, Vanja navodi upotrebu biorazgradivih kesa.

- Ono što je, međutim, važno objasniti jeste činjenica da kese za koje se na našem tržištu misli da su biodegradabilne to zapravo nisu – ističe Vanja. - Reč je oksirazgradivim kesama, koje se takođe prave od plastike i razlažu na mikroplastiku. Štaviše, Evropska unija je takve kese definisala kao nepoželjne i otpočela proces zabrane, a tu odluku je podržao i Grad Novi Sad. S druge strane, postoji bolja opcija - upotreba kesa izrađenih od ulja čička, ali, budući da se radi o inovativnoj i nedovoljno istraženoj tehnologiji, troškovi proizvodnje su veliki.

Papirne kese takođe su rešenje, međutim Vanja Petković osvrnula se na činjenicu da one ne predstavljaju problem u smislu otpada, ali zato, kako je rekla, njihova proizvodnja  zahteva mnogo više sirovina, energije i izaziva veće zagađenje.

- Kao i kad je reč o mnoštvu drugih stvari, potrebno je da promene poteknu od nas samih – smatra ona. - Dovoljno je da za početak u nabavku krenemo sa sopstvenim torbama i cegerima, i da pre same kupovine razmislimo da li ambalaža koju kupujemo može da se reciklira i vratimo se upotrebi staklene i kartonske ambalaže. Kompanije, poput „DM drogerie markt“, kao i domaćeg lanca supermarketa „Univereksport“, već su započele sa sprovođenjem podsticajnih kampanja za kupce.

Kad je reč o zaštiti životne sredine, Vanja Petković podržava Odluku o zabrani korišćenja plastičnih kesa i smatra da naš grad odgovorno postupa.

- Većina, kako svetskih, tako i evropskih zemalja, već duži niz godina zagovara ovakav način postupanja sa plastičnim kesama i nema razloga da to ne učini i Novi Sad, koji se trudi da ravnopravno ispuni uslove definisane evropskim standardima. Slažem se da je reč o promeni koja će uticati na mnoge, ali imamo dovoljno vremena da se tome prilagodimo, jer naša životna sredina ne može da čeka - zaključila je Vanja Petković.

B. Pavković

Mirjana Bačić, penzionerka:

- Smatram da bi trebalo maksimalno smanjiti upotrebu plastičnih kesa. Plastika se sporo razlaže, imali smo više puta priliku da se uverimo u to. U suštini, ja sam uvek u kupovinu odlazila sa cegerom, lakše mi je, tako da nemam taj problem.

Radovan Marković, penzioner:

- Mislim da je zabrana upotrebe plastičnih kesa u redu, jer nisu biorazgradive, to je glavni razlog. Plastične kese sam koristio, kao i većina, ali sad sve češće koristim papirne. Ne može se reći da su preterano izdržljive, ali tu su ceger, sepet, torba i slično.

Milan Pilipović, inženjer elektrotehnike:

- Podržavam zabranu plastičnih kesa i smatram da je dobro, jer, ako to ne sprečimo, plivaćemo u smeću. Plastika nije razgradiva, prlja i uništava. Rešenje bi bilo da se vratimo torbama za višednevnu namenu, ja ih svakako koristim.

Dragana Petrović, trgovac:

Nisam čula da su zabranili plastične kese, ali mislim da su još uvek potrebne. Nekako su i dalje najpraktičnije. Ukoliko bi bile napravljene od nekog jačeg materijala, nemam ništa protiv da budu zamenjene. Ovako, kad razmislimo, mnogo toga je štetno, ali živeti moramo.

B. Pavković

Foto: F. Bakić