Fizičkom aktivnošću do zdravijeg života

Istraživanje u okviru projekta počinje u februaru.

- Ovo je prvi projekat ovakvog tipa koji se ralizuje kod nas na Univerzitetu u Novom Sadu. To je i veliko međunarodno priznanje za našu ideju i trud koji smo u njegovu pripremu uložili – rekao je rukovodilac projekta, prof. dr Sergej Ostojić, prodekan za nauku i međunarodnu saradnju na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, čija je oblast rada biomedicinske nauke u sportu -  Imamo partnere iz šest zemalja na ovom zanimljivom projektu, kojim želimo da razvijemo programe fizičkih aktivnosti i sprot koji će pomoći unapređenju zdravlja stanovništava, posebno radno zaposlenog, ali i osetljivih grupa kao što starije osobe, migranti.

Po rečima prof. Ostojića, jedan od važnih zadataka projekta jeste da se napravi i izda vodič koji će na jednostavan, lako čitljiv, razumljiv način davati uputstva svima u Evropi, kako da budu fizički aktivni na radnom mestu. U njemu će se naći ilustracije kratkih vežbi koje zaposleni mogu da rade tokom pauza u toku radnog vremena i tako rešavaju fizičke prbleme vezane za prirodu posla koji rade i generlno poboljšaju zdravlje. Predviđeno je da vodič bude propraćen videom s vežbama, a moći će da se koristi posredstvom aplikacije za mobilne uređaje.

- Druga važna stvar je da ćemo u Novom Sadu obilaziti kompanije i meriti zdravstveno stanje radnika i njihovu fizičku formu. Zatim će se uraditi određena intervencije u smislu njihove fizičke aktvnosti, pa videti da li je ta intervencija bila efiksana. Nije nam cilj samo da damo generalnu preporuku, nego želimo da izmerimo koliko je ta preporuka stvarno efikasna – obajsnio je prof. Ostojić.

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja je prvi put koordinator i nosilac evropskog Erazmus sport projekta.

- Naši partneri na ovom projektu su vrhunski eksperti i predstavnici svojih institucija i dolaze iz Slovenije, Belgije, Holandije, Bugarske i Hrvatske – istakla je dr Darinka Korovljev. - Projekat koji smo započeli je zaista od neprocenjive važnosti jer jedan od najvećih rizika po ljudsko zdrvlje nedostatak fizičke aktivnosti.

Po rečima dr Darinke Korovljev, ovaj projekat je potvrda da je poslednjih sedam godina Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja UNS vredno radio na prepoznatljivosti u međunarodnom okruženju.

Senior projekt menadžer iz Eurokorporejšn centra iz Brisela Sofi Kekić rekla je da se nada da će projekat koji je  predstavljen i kojim rukovodi fakultet Univerziteta u Novom Sadu, biti uspešan.

- Projekat čiji je lider Srbija traće 18 meseci i u njemu imamo sinergiju nevladinog sektora i predstavnika akademskih zajednica iz šest evropskih zemalja. Jako je važno da smo uspeli da okupimo Bugarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Holandiju i Belgiju na projektu koji ima za cilj da podstakne veliki deo populacije da bude aktivnija i da se više bavi sportom - rekla je  Sofi Kekić.

Jedan od učesnika na projektu je prof. dr Igor Jukić s Kineziološkog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Njegovo područje delovanja vezano je za kondicionu pripremu, teoriju treninga i korporativni fitnes, kao i oblast javnog zdravlja, vezanu za telesnu aktivnost.

- Sam projekat koji je namenjen javnoj koristi, u velikoj meri je avangardan, zahvaljujući njegovom lideru prof. Sergeju Ostojiću. Ta javna korist će se ogledati pre svega u smanjenju neaktivnosti radnih ljudi – rekao je prof. Jukić. Zadatak je da se ljudi upute i edukuju kako se kretati, kako vežbati, kako zdravo živeti, kako na temelju toga podići kvalitet života i zdravlja, a time doprineti podizanju produktivnosti, smanjenju izostanaka s posla, smanjenju prezentizma. Reč je o puno benefita koji se ogledaju i u ličnoj koristi samih zaposlenih.

Po rečima prof. Jukića, i Hrvatska i Srbija na ovom polju imju vrlo slične probleme.

- Pokušavamo u poslednje vreme da delujemo na najvažniji deo čoveka, a to su njegove odluke. Odluke za promenu ponašanja su temelj za poboljšanje zdravlja i opšteg blagostanja. Sve je više ljudi koji su osvestili potrebu da poboljšaju životoni stil. S druge strane, državne organizacije, vlade i lokalne vlasti sve više prepoznaju važnost toga. Naprosto, i najbogatije zemlje davno su shvatile da sistem zdravstva koji se temelji na rešavanju posledica nije dobar i idu u pravcu ulaganja u preventivu, u orgnizaciju života koji će umanjiti oboljevanja i smrtnost poboljšnjem kvaliteta života.

V. Crnjanski