ECFR: Putin posle 2024. u novoj ulozi, ali i dalje moćan
LONDON: U Rusiji je počeo period političke tranzicije i, iako će moćna uloga predsednika Vladimira Putina u 2024. ostati očuvana, ta godina bi mogla da donese istinske promene, ocenjuje se u komentaru na sajtu Evropskog saveta za međunarodne odnose (ECFR).
Da li će ruski predsednik Vladimir Putin 2024. sići sa vlasti ili će ostati, pitanje je koje posmatrači prilika u toj zemlji postavljaju od 2012. godine, kada se on vratio u Kremlj. Mnogi tvrde da će on bez sumnje ostati, dok manji broj analitičara smatra da će otići, navodi se u tekstu.
Paradoksalno, dodaje se, sada kada je Putin konačno zacrtao svoju viziju za Rusiju posle 2024. zagovornici oba mišljenja veruju da su bili u pravu, i to opravdano.
Autor navodi da je Putin svetu dao nagoveštaj svojih planova, ali je takođe ostavio mnoge opcije otvorene, što je za njega karakteristično.
U tekstu se podseća da je još od predsedničkih izbora 2018. godine, Putinov plan za 2024. glavno političko pitanje u Rusiji, o kojem se raspravlja naveliko, ali tiho.
U opticaju su bila pitanja da li će on pripremiti naslednika koji će da preuzme njegove trenutne dužnosti, da li će pokušati da ostane u Kremlju tako što će promeniti Ustav, ili će izmeniti politički sistem tako da mu bude omogućeno da ode, a autor ističe da se na kraju ispostavilo da će biti kombinacija te tri mogućnosti, kako, smatra, verovatno i treba da bude.
Ako pretpostavimo da Putin ne namerava da produži boravak na mestu predsednika i posle 2024, da još jednom zameni uloge ili inicira još jednu imitaciju transfera vlasti, onda moramo da se zapitamo da li Rusija može da pronadnje "novog Putina", stoji u tekstu.
Ocenjuje se da bi takav lider morao da deluje kao sudija među elitama i, što je važno, da ima dovoljno iskrene podrške u široj populaciji, što je odvek Putinov oslonac, posebno u uticaju nad elitama.
Ako predsednik i političke elite ne budu mogle da se saglase oko novog Putina, onda će očigledna opcija biti ponovo uvođenje pojedinih provera i traženje balansa , to je upravo ono što je Putin najavio 15. januara: preraspodela moći tako da uloga predsednika bude manje moćna, a Državna duma važnija, kao i uticajnija uloga Državnog saveta, kaže se u tekstu.
Autor veruje da će Putin ipak potražiti naslednika, a kogod da preuzme umanjenu ulogu predsednika, moraće da dobije njegovo odobrenje.
Sam Putin, po njegovom mišljenju, neće pasti u zaborav - nema sumnje da će se njegov glas čuti i posle 2024. godine, ali će on delovati u novom svojstvu i u novom okruženju.
U tekstu se ocenjuje da je teško zamisliti da Putin ponovo postane premijer, s obzirom na to da je bilo očigledno da mu je ta uloga dosadna, ili kao predsednika Dume.
Autor smatra sa je najverovatnije da on želi da sebi obezbedi mesto predsednika Državnog saveta, institucije koju može da oblikuje u bilo šta što želi i dodaje da bi, ako je potrebno, Državni savet bi u suštini mogao da bude produžetak njegove uloge predsednika.
Autor ipak predviđa da će se Putinova moć promeniti i da će biti selektivnija, što znači da će se on uključivati u teme koje ga zanimaju, dok će rešavanje svakodnevnih pitanja ostvljati drugima.
Putin će preuzeti ulogu neformalnog lidera u istoj meri kao i kada je bio formalni lider, što analitičari porede sa situacijom nakon povlačenja Deng Sijaopinga i ajatolaha Ruholaha Homeinija, navodi se u tekstu i dodaje da će to biti novina u ruskom političkom sistemu.
Autor ukazuje na to da situacija u kojioj je bivši lider u ulozi "vrhovnog vođe" nikada nije postojala u Rusiji, već da naprotiv, oni koji su odlazili sa najviših funkcija nikada nisu ponovo mogli da uspostave uticaj.
Sa putinom je to, međutim, zamislivo, ne toliko zato što on želi da se drži vlasti, već zato što je on i dalje potreban sistemu, ističe se u tekstu.
U tekstu se navodi da možda deluje da je 2024. još daleko i da je Putin započeo tranziciju začuđujuće rano, ali se ocenjuje da u stvarnosti nije tako.
Autor smatra da je njegova najava od 15. januara u stvari skoro dve godine zakasnela.
Od izbora 2018. ruski politički sistem čeka na razjašnjenje o budućnosti, a odsustvo jasnoće demoralisalo je administraciju, dovelo do destruktivne borbe među elitama, izazvalo nezadovoljstvo u širem društvu i stvorilo sveopšti osećaj stagnacije, piše u tekstu.
Ističe se da je Putin morao da stavi tačku na to, i to što pre.
Ako putin zaista želi da održi referendum o promeni Ustava, to mora da se desi najmanje godinu dana pre narednih parlamentarnih izbora, zakazanih za seprembar 2021, a prema poslednjim informacijama, izjašnjavanje o ustavnim amandmanima zaista je i planirano za datum pre maja ove godine, objašnjava autor.
On veruje da Putin želi da nova Državna duma bude izabrana po novim pravilima.
Što je još važnije, konstatuje autor, u političku diskusiju mora da bude uneta nova energija, odnosno mora da joj se da nešto na šta će da se fokusira.
U tekstu se napominje da bi kontinuirana stagnacija do kraja 2021. mogla da opasno uzdrma temelje umornog političkog sistema koji nije bilo moguće reformisati i koji više nema koristi od odlaganja omogućenog aneksijom Krima.
Ruski politički sistem je mnogo robustniji nego što njegovi protivnici žele da priznaju, ali bi nedostatak akcije do 2021. ipak u najmanju ruku bio nepromišljen, upozorava autor.
Kada je reč o raspodeli funkcija na ruskoj političkoj sceni, on smatra da je još rano da se barata imenima.
Napominje da je većina analitičara saglasna sa tim da je novi premijer Mihail Mišustin tehnokrata za kojeg nema nade da će da se izdigne, ili da bar poželi da se izdigne do Kremlja.
Autor citira Dmitrija Trenjina, direktor moskovskog Karnegi centra, koji veruje da je Kremlj rezervisan za Dmitrija Medvedeva, ali navodi da je u to teško poverovati jer bi uspon Medvedeva izgledao kao farsa obrnutog scenarija kada je on posle predsedničkog mandata od 2008. do 2012. došao na mesto premijera.
Ipak, Putin je sposoban da donese iznenađujuće odluke koje izazivaju odbojnost zbog čistog nedostatka mašte - samo se setite 2012. godine, piše u tekstu.
Istina je da za sada jednostavno ne znamo imena budućih vlastodržaca, a ne zna ih ni Putin. Proces izbora kandidata za Kremlj još nije počeo, ali će početi, a onda treba motriti, na primer, na Mišustinove potpredesdnike vlade, navodi se u komentaru na sajtu Evropskog saveta za međunarodne odnose.