Nemačka i Poljska najveći korisnici "klimatskog" fonda EU
BRISEL: Poljska i Nemačka će biti najveći korisnici novog fonda Evropske unije vrednog 100 milijardi evra, koji je namenjen za pružanje pomoći regionima zavisnim od uglja prelazak na zeleniju ekonomiji, pokazali danas objavljeni podaci Evropske komisije.
Sve zemlje EU, osim Poljske, složile su se prošlog meseca da bi trebalo da transformišu svoje ekonomije u narednih 30 godina kako bi se borile protiv klimatskih promena i osigurale da ne emituju više ugljen-dioksida nego što apsorbuju.
Evropljani smatraju trajne klimatske promene najvećim izazovom s kojim se suočavaju, zaključak je istraživanja Evropske investicione banke koji je objavljen u utorak, prenosi agencija Rojters.
Poljska nije stavila svoj potpis na dokument kojim je kao cilj postavljena neutralna emisije štetnih gasova do 2050. godine, tvrdeći da su njen energetski sistem i ekonomija previše zavisni od uglja i lignita da bi u tom roku izveli takvu tranziciju.
U pokušaju da navede Varšavu da se priključi ostalim članicama, Evropska komisija je ranije ove nedelje objavila detalje Fonda za pravednu tranziciju.
Cilj je da se generiše 100 milijardi evra za ulaganja u regione s najvećom emisijom CO2 i sa najviše zaposlenih u delatnostima povezanim s fosilnim gorivima.
Poljska i Nemačka, koje su najveći industrijski emiteri u EU i imaju najveći broj takvih radnih mesta, dobiće oko 40 odsto ukupnih sredstava fonda, prema dokumentu Komisije.
Poljska je izrazila zadovoljstvo zbog fonda, navodeći da je predlog EU o njegovoj raspodeli pokazao da je EU prepoznala njihovu specifičnu situaciju.
"Ovo razumevanje našeg stava je... vrlo dobra vest za Poljsku", izjavio je danas premijer Mateuš Moravjecki na konferenciji za novinare u Pragu.
Poljsko ministarstvo za klimu saopštilo je da činjenica da zemlja nije potpisala cilj o klimatskoj neutralnosti do 2050. godine ne znači da će Varšava odustati od transformisanja svoje ekonomije ka niskoj emisiji, već da će to postići vlastitim tempom.
Sredstva tranzicionog fonda od 100 milijardi evra, tokom sedam godina, obezbediće se povlačenjem malog iznosa javnog novca iz budžeta Evropske unije, od 7,5 milijardi evra, s ciljem da se, pokrivanjem najrizičnijih delova projekata, privuku mnogo veći iznosi privatnih investicija.
Od 7,5 milijardi evra, Poljska će dobiti maksimalnu kvotu od dve milijarde evra, a na drugom mestu je Nemačka sa 877 miliona.
Kada "klimatski" fond bude ojačan prilivom novca iz Fonda za regionalni razvoj i Socilanog fonda EU, kao i novcem koji su nacionalne vlade obavezne da daju po pravilima EU, poljski iznos će porasti na oko 7,7 milijardi evra, a nemački na 4,6 milijardi, a kada se pridruže i privatni investitori sredstva za Poljski će skočiti na 27,3 milijarde evra, a za Nemačku na 13,4 milijarde .
